Onako, bash mi pade na pamet....

E pa da. A ma koliko mi sad izgledalo chudno i uvrnuto, nekih se detalja proshle godine zaista ne secam. Kao da su rupe u memoriji. U secanju. Jednostavno ih nema. I razmishljam, bezuspeshno, o tome cesto sve do trenutka kad nemam nacina da saznam shta se desilo, kako se desilo i zashto. Onda odustanem. Ne zato shto ne zelim ili ne mogu da to dalje ganjam vech zato shto nemam materijala za koji bi se zakacio i nastavio.

Stari kazu da nije pametno furiti za sobom svoju proshlost ma kakva bila jer cesto zna da te povuche tamo i kani te zadrzati tamo. To mu dodje isto kao i mashtati o buduchnosti bez ikakvog osnova kad samom buducnoscu ne mozemo vladati i fino se zna ko je kadar njome upravljati. Rekli bi: "neka se toga, aman". :) Eh stari stari. Svashta su onako "usput" znali prebaciti, dobaciti, nabaciti, i to tako da ostane i mota se po glavi danima sve dok neka nova ili vaznija stvar ne zauzme to mesto.

Do nedavno sam ti uobicavao hodati desetinama kilometara u jednom pravcu cisto da saznam shta je to tamo na nekom kraju. Jezero me tada dosta privlacilo. Posle je sve to postalo kao delic sna, i dalje je.

I josh neshto mi upravo pade na pamet. Ovi mobilni telefoni su chista ludost svega mi. U bilo kojem momentu bilo ko moze da te zove, zvrcne, posalje poruku i saopsti sta god zeli hteo to ili ne. Bash razmishljam da svoj bacim u vodu i da se vratim starom dobrom "oci u oci" razgovoru bez skrivanja iza te glupe naprave. Ozbiljan sam.

Dalje tragajuci za savrsenim danom, srechom i osecanjima koja nosimo od rodjenja, mislim, nailazio sam na svakakve promene i svicheve kod sebe. Cesto je nekakav bezvezan dogadjaj znao da mi upropasti cele sedmice iako, vidim, nije imao vazznosti niti realne snage da to chini. Ili smo jednostavno sazdani tako da osecamo ili ne osecamo sve te trivijalne stvari koje pored nas svakodnevno prolaze i probaju da postanu sastavni deo dana. Fino je nauciti funkciju Ignore. Korisno je. Ja, eto, kasno to naucih. Eto, nikad nije kasno, no, moglo se i bez gluposti u zzivotu. Itekako se moglo. Pa jel da da ?

Ono Shto Me Pokrece i Vekovima Lako

Nekad sam uobicavao danima zaliti za izgubljenim stvarima, prijateljima, ljubavima... i, valjda te zivot nauci da je sve to bespotrebno kao takvo. Osecati bol Da, zaliti Ne. Zaliti zzalom nekog ko je ziv nije li greh? Zeleti medjutim da taj neko zivi zdrav i pravican zivot valjaniji je nacin da se secamo i volimo. Tako nije bilo ni samnom niti s mnogim tvojim ali sada jeste tako samnom i nek je sa svim tvojim shto dolazi ili je bio / la. Tako volish i dalje ali na sasvim drugi nacin, drugim intenzitetom i sa drugim namerama. Nije li tek to istinska ljubav? Onako cista. Nije li? I samo je cista i misaono neukaljana ljubav dovoljno zrela da traje na stotine nacina i u hiljadama dana. Samo takva. No, i tu ljubav sad poznash.

(...)

Prvi dan ostatka mog zivota

Nesumnjivo je da zivot donosi padove i uspone. Smeh i dane suza. Nesumnjivo je da jedino On moze stvoriti idealan redosled takvih momenata ali je takodje istina da malo nas ikad nauci da prepozna taj velicanstveni niz i mirno doceka i divno i naoko loshe.
Ti, cije ime necu spominjati iz nama znanih razloga, ti ovime cinish ono cime se odlikuju samo veliki ljudi, samo ljudi velikog srca i ljudi koji su sposobni da vide daleko ispred sebe i vremena. U zivotu ne mozesh znati shta te ocekuje. O tome neki drugi put jer su ovi momenti isuvise svetli te ih ne zelim ni greskom, ni slucajem ni za tren zatamniti.
Topli su dani za ovo doba godine i trazim nacine da svaki trenutak dolazecih dana ucinim lepsim i boljim. Istina je da sam se sticajem okolnosti udaljio od prirode, od svega cemu pripadamo ali je takodje istina da opet zelim biti deo velike slike radje nego nekog zaboravljenog zamka u nedodjiji.
Stvoreni da zivimo punim zivotom ocito je da cinimo i greh dozvoljavajuci sebi da se jednostavno uklapamo u ponudjene nam mogucnosti. Postoji vise i bolje. Lepse i dalje. Veselije i odlucnije.
Odoh brojati zvezde.
-=-

Mir brate Mir

(Ovako u cafeu tipkati blog koji posle hipnes na komp uopste i nije lose. Brzo je. Misao ti ne pobegne.)
Ovo par dana u nazad i nisu bili toliko ruzni i sputani kao sto sam ocekivao da ce biti. Ne uopste. Stan' da srknem. Mh nh ehh... Dobra kafa!
Nije se javio ko se trebao javiti i neznam posle poslednje recenice za koju tvrdim da je istina ni kako da preguram taj neodredjeni period ali definitivno zelim i hocu. Nalazim da je tako.
Mir jeste u meni, napokon. Zdravlje slusa pod kontrolom, apsolutnom. Jede mi ionako nepostojece risurse ali ne brigam sve dok stojim na nogama, cena tehnike i ostalih gluposti se ne moze porediti sa zadovoljstvom zivljenja i stvaranja, valjda.
Javljaju se ovih dana povratnici u tatino gnezdo, gresni, oni koji su shvatili. Zatvorena vrata. Zalim slucaj. Nedavno ste bili pitani a slucajno ste bash tad bili nedostupni danima. U rupama, sakriveni. Neka, rekoh, problema nema.
Sve sto mi donosi konkretne radosti bez predumisljaja je sve sto sam sam rodio. Ovde, tamo negde i tamo daleko negde. Neka zive u miru. Volim ih bezuslovno.
Zaboravih. Danas u skoro 39toj, jasne se slike otvaraju, velika vrata vise i nisu daleko kao nekad. Sve je dostupno i na dohvat ruke. Pruzi ruke Enade, nema milion takvih prilika. Uradi to. Nemoj mnogo da mislis. Uradi to. Zbog sebe. Zbog njih. Uradi. Zavrsi. Okoncaj agoniju cekanja jednom za svagda.
-=-

Eto, da znash

znash
nipremakome
nikad u zivotu nisam bio strog
prek i tvrd
uvek sam trazio onu "blazzu liniju"
onu liniju manjeg otpora
i laku ruku
nacin da stvari cisto od milja
i postovanja budu takve kakve jesu
onda me zzestoko povredi kad
neshto kazem a neko se drugi napravi blesav pa to
odjebe i uradi kako nisam reko da se uradi
tad automatski nisam ja ja
pretvorim se u neshto drugo
i planem
za sekund
ja jebiga
i dalje mislim da se sve stvari mogu dogovarati
da se ljudi mogu dogovarati
da se sve na svijetu moze uraditi
ako dvoje sednu i dogovore
medjutim
ovo nije vreme za to
ovo je vreme za brze i preke
za one koji bi sve i sad
a ja nisam od takvih
nikad bio
necu ni biti

Spiral Minds

Cini mi se da sam te sasvim slucajno nasao kako strcish iz gomile lica u masi, na ulici, i hodash, kao da znash gde cesh. Tada nije ni bilo potrebno da se pretvarash kako ovo ili ono ne razumesh, to nisi razumela, svakako ne na nacin na koji bi to ja voleo da cinish, ako je to ispravan nacin.

Ja sam uvek voleo da planiram do detalja svaku stvar i dogadjaj. Tebi je to uvek bilo bespotrebno. Tako si govorila.

Skoro, savijenih misli ko u spirali, trazio sam po secanjima jedan momenat za koji sam tada tvrdio da je blesav i glupav... danas, eto, ispostavlja se da si bila u pravu. Znash da ne volim da priznajem stvari cak i ako su ziva istina ako to meni ne odgovara, ali ovo ispada tako. I tuham, beli, po mislima, danima, i nadjoh ga, sakrivenog tamo negde u bezvreme i bezprostor secanja.

Sedim, naslonjen na drvo, ispod mene vrvi grad. U predvecerje. I vetar pirka, pomalo, pomalo i hladan iako je bilo kasno leto. Vrelo, za teshko disanje. Sedim tako i trgnem se, sve sam sanjao. Protrljam ochi. Vidim grad i dalje. Haj luda sna, pomislim. Probam se namestiti i udarim glavom u neshto metalno. Bicikl. Opet se probudim. Sad se vech i chudim. I nije predvece, jutro je a meni je hladno. Bilo kako bilo, budio sam se tu nekoliko puta, iz sna iz sna. Fakat, recenica koju sam trazio po mislima je: "E pa ne mozesh sve u zivotu da planiras tako kao shto to ti radis, onda to nije zivot. Zivot je neplanirana i neocekivana spoznaja dogadjaja kojima svakako mi ne rukovodimo". Josh jedamput Hvala. :)

-=-

Zacarano

Sanjao sam, jutros rano
Da je s tobom zacarano
I ono, to malo svjetlosti
Sto mi dadose da vidim
Ono malo vazduha, sna
I ono, izgubljenih nada
Te me terahu unaprijed
Da kazem sta obecajem
Danima sto me cekahu
Nocima, sto bezahu ka
Zadnjemu danu svijeta

-=-

Nomad Soul

Sam. Ko vuk. Ne onaj s Pestera il brda, ne. Ko onaj indijanski vuk sto ne moze nazad u pleme, a i ne zeli. E tako sam.
Spustenog praga napetosti, hodam. Gegam se. Vucem. Sve mi jedno dal' ce kisa i poplava, tsunami il zemljotres, erupcija vulkana, ma sta god. Sasvim mi sve jedno. Ono bash bash. Briga me.
Volio bi da vetar opet navali i da se kao nekad druzimo okolo. Volio bi.
Neznam ni sam sta nas je to nateralo da verujemo da sve mozemo sto hocemo u ovoj prokletoj pustari. I sta cu ja ovde? Sta radim ovde? Zelim li opet Nomad biti?...

-=-

Eh taj stari feeling...

Slusajuci naslovnu numeru filma Godfather, ovde u brdima Balkana, osecham se izolovano i od svojih ideja i zelja, izolovano od samog sebe. I, ne nalazim vise radosti u velikim stvarima. Kao da se mladost prekinula kao losh konac. Kao da pocinje neko drugo doba zivota u kojem sve pre bitne stvari nemaju znachaj. Kao kad stare baterije zamenish novim i na daljinskom od tv-a greskom naletis na film koji nikad nisi od pocetka do kraja odgledao. Bice da sad bolje razumem sitne radosti dece, mladih. Kao da se zivot namerom vrti u krug sve sa trakom celuloida na sebi, sa svim slikama. Zamrznutim trenucima proslosti, sadashnjosti, buducnosti... I nastavljam da trajem a Ti kao da me ne poznajes nastavljas s pitanjima ko da si sa drugog sveta. Sad cesh prestati s tim. Nepotrebno je. Sasvim. I zasto, i zbog cega, i zbog koga. Nepotrebno je. Zaboravi na to. Zauvek. Ako zauvek postoji.

-=-

U purpurna jutra

Uvek su mi govorili da ako su predvecerja rumena da ce sutra biti divan i topao dan. Za purpurna jutra nikad nisam cuo nishta dobro. Josh nisam cuo.

Tog sam jutra na obliznjem bregu pojeo vec hladni doner i gledao ovaj grad iz daljine. Sledeceg dana sam morao putovati. Putovati bez volje. Da cuje sve ruzno, loshe, najgore. Stajao sam tamo nepomican cini mi se satima i cekao, cekao da se neshto desi :) jah budale... onako umorno i nenaspavano zamishljen nisam ni primetio da mi je lice kvasno dal' od suza il od rose il od cega vech, od dima nije sigurno. Pobrisah. Pogledaj u zemlju. Pa u nebo. Oboje cutahu. Pomislih koliko je teshko biti sam u svemu a onda u daljini su poceli da se cuju ezani. Ezani sa dzamija, jedan po jedan. Tog jutra.

-=-

Insomnia...

U velikoj svesabranoj zbrci, ponudjenoj od svega shto nas okruzuje, eto, trazimo, trazimo svetlo, izlaze i mogucnosti. Novih Nema. Stare su pretumbane i nema im alternativa. Sve to stoji loshe.

Videcemo vrlo brzo kuda ide ovaj brod, ne moze da traje predugo, brzo ce sve to. Meni je sptembar finalni reper i ne interesuju me ostale okolnosti.

Ovde zaista vishe nema nicega i nishta shto me moze zadovoljavati ni duhovno ni prisustvom.

Nachi neko drugo mesto koje vidi i zna ko smo i shta smo.

Vidimo se, tada, na nekim drugim plochnicima. Na nekim sirokim trgovima. Na terasama gde ljudi povrh cele svoje muke piju espresso mirno tih dvadesetak minuta.

Vidimo se.

-=-

E to ti pricam

Tamo gde jutra svanu u sjaju
Tamo gde se govori hiljadu jezika
I ljudi imaju boju tela koju zele
Boju kose koju vole, boju oka
Tamo gde je sve dozvoljeno
Tamo si ti i nisi Neznana
Poznam te ja.
Ja sam bacio u zaborav decenije
Sve one iza, decenije, ma bacio
Ja zelim da idem napred i da znam
Da zelish isto dok vatre skoljavam
Svuda oko sebe da vidish mir
Onaj mir koji donosi
Bljeshtavilo, kojeg sam gladan.

.

2007 Otishla, cak i kao broj

Da sumiramo. 2007. godina nikome nishta dobro donijela nije, pa ni meni, ovakvom, ovde. Sva je proshla u cekanju, u nekakvom odlaganju i bitnog i nebitnog, sve-sva godina bez napretka i bericheta.

Sa slavnim izuzecima, nas nekoliko desetina hiljada koji zivimo kako zivimo i svoje ideje zatrpavamo sasvim nevaznim rijechima, svoje ideje ne izgovaramo da u ovom svijetu ne ispadnu smijesne.

Bila godina - proshla. Nema je vishe, osim u sjechanjima. Idemo dalje. Tako je kako je i svako ce sebi nachi put, ja definitivno hocu, ne tako brzo ali hocu.

Bice tu raznih turbulencija ali je lakse okrenuti brigu na veselje jer tako i postoji shansa da se desi i slucajno neshto novo i lijepo, da promijeni tok stvari i ono shto vidimo ovim umornim ochima.

-=-

Telefonski Imenik i Dnevnik danas lepo, onako s uzivanjem, zapalio - Shta ce Mi?

Ionako je bila cista fantazija verovati da prijatelji postoje (cast izuzecima, njih 4-5)... i tako zapalih telefonski imenik s brojevima "prijatelja", bruka jedna, hiljade imena... al' sam bio u zabludi Boze Boze... a Dnevnik, eto i on je bio laz jer tamo pise da sam se lepo proveo s prijateljima... a ono bila samo predstava, a ja opet slep, nachisto.

Pisacu posle. Sad sam isuvishe sretan da bi tipkao ovo.

-=-