Svakojakve su se stvari dogadjale, neke poznash, neke znash, neke sam izgovorio, ispricao...
Kad Ostanem Sam
Kad se sve pogasi, ugasi
Kad sve izgubi svoj smisao
Kad sam odaberem noch
K'o saputnika i, kad ostanem sam
Trazim te...
Jurim po nepoznatom
Tvojih snova, reci, i Trazim te...
I iza svakog kraja ulice sebi smislim
Novi niz pravila, Novi niz znakova, i nacina
kako da trazim Te. Kako da ne izgubim te.
Kad se sve pogasi, ugasi
I kad sve shto znam vishe nije tu
Kad ostanem sam, i svecha
Kad vishe ne poigrava plamenom
Pozelim samo da znam
Da bar Ti mirno spavash
Da bar Ti znash.
(...)
Kako da znam da si to Ti?
Cutao. Sedeo. Hodao. Mislio.
Sanjao. Pisao. Govorio. Cutao.
U onom nizu lipe, tamo pokraj starog kamenog zida
Ostale su tvoje, nedorecene, reci... pored reke...
Iza kamenog zida, tu blizu nizova lipe, pored reke...
Nashao sam ono shto si precutala; sam sam nashao.
Kazu, ljudi kazu, da tvoja bashta vishe nema ruza
Da si ruze pocupala, bacila... kazu da si pozelela jorgovan...
Kazu da stara majka, s prozora gleda na sve
Da place kad je ne vidish, da se smeje kad si tu
Kazu da je zadovoljna svime shto cinish, da te miluje po kosi...
Kazu da je vreme izlecilo tvoje greshke
Kazu...
Sakriveno
I cekajuci jutra, znam
Sta sakriveno opet sakrivash
Od sebe
Sada mislish da je dovoljno
Da se nasmejesh, i da prodje
Da se zaboravu da, da ode
Meni govorish!? ...da je oholo
Prezir sebi darivati, ovde
Sebe tishinom kazniti, zbogom
Dozvolio sam sebi da verujem
Oteo sebi i vreme i san
Srushio sam sve mostove
Prevario i noch i svaki dan
U Tren
Napokon, osvanuo
Kao nov dan.
Shvatio, koliko je bezuman
Svaki pokusaj da ostanem
Sam.
Kao tezak san
Zaglavljen izmedju vrha i dna
Opet pokusavam da znam
Izmedju jave i sna
Sacuvan, doveden do ivice
Ponora
I kad sam birao - odabrao sam
Upravo onako kako si ti htela
To nikada i nije bio moj izbor
Vazno je da si ostala zatecena.
(Dedicated To Someone Who Might Be wrong)
Onome Ko treba Da zna
Kad jednom ustanesh, ujutru
volecesh
Svaku travku u bashti
Svaki zrak sunca
i svaki oblak...
Vetru cesh se radovati
kishi smejati
Svaka pahulja snega ce biti josh jedan osmeh
Svako jutro novi svet
Svaka noch mir
Svaki udisaj
znak da postojish i
Budesh svesna sebe
Znak da zivot Trebash voleti i
Ziveti
Precutano XXXVIII
Vise mi nista ne znaci tvoj osmeh
Ni miris borova, ni onaj pesak do obale
Vise mi nista ne treba tvoj gnev
Otvoren a sakriven velom obmane
Evo, opet sam dosao, iz daleka stigao
I kanim se naci neko novo ruho za se
Evo, opet, sam sam i ovaj put birao
Da josh jedamput imas senke iza se
Brige, koje ne prolaze, tvoje su, kanim
Kanim nestati iz tog sna onako zanavek
Shta cu Ti ja, dalek, i opet da te ranim
I nestanem, a cuces u vazduhu smeh
Letecu vetrovima, spavati oblacima
I necu pricati pricu zvedama, no znaj
Kamo god odhodao, bilo kuda koracima
Vise ne moras brinuti, ovo je Kraj.
Precutano XXXIX
U smiraj, kad vech znash da me nema
Bespotrebno je preturati po toj glavici
Kad cuvari odu po neka nova pokoljenja
Svanuce dan sve sa suzom na latici
Nemoj ni probati, da bezish od sebe
Udahni novi dan, obuci novu haljinu
Zablistaj kao shto si znala, za mene
Premeri vreme, obuzdaj san, daljinu
Ulicama, koje su skrivale Tvoje Ja
Sad hodam sam, ispod kisobrana
Stojim, nekog cekam, cela godina
Gledam na bashte starog jorgovana
I mirno se onda probudim, iz sna
Kao da si josh uvek tu mirise soba
Izvucem osmeh s kraja usana
Neznajuci koji je dan, ni doba
Prechutano XLI
Neretko sretnem taj hodajuchi osmeh
Tad kao neocekivan povetarac odletis
I onda sebe pitam Shta je ovde Greh
Kad ne postojish kao dan noc smenish
Tad, ono, k'o u tili cas opet te eto
Kao da si svo vreme sveta i bila tu
Ne umem da se ne Smejem, kao u leto
Kao detetu nadjes izgubljenu igracku
Prvo lepo, otvorish sva vrata okolo
Pa ih onda bez reda sva pozatvarash
Pustish da hodnicima lutam unaokolo
Pa zidove svojim leptirima isharash
Ti znash kad da dodjesh kad da odes
Znash i da sam kao vetar, vetronosa
Sjajno ti iskopas nachin da nadjesh
Nove reci Nove snage za "neka ga"...
Prechutano XLIX
Voleo bi da mogu, da te krilima
Sacuvam i ovog vetra i ove kishe
Voleo bi da mogu, da te rechima
Odnesem, da te zlo ne vidi vishe
Voleo bi da mozes, da izgovorish
Rechi koje ce me drzati okovanim
I Voleo bi da znash, da otvorish
Vrata dvoraca chutnjom skrivenim
Sve bi To Voleo, a i dozivecu ja
Da tvoje ruke eno tamo pokazuju
Da tvoje ochi bez rechi pricaju
Dozivechu ja, da sni sne snivaju
Izmedju Redova
Plakao bi, od sad oo vecnosti
Kad bi znao da necu imati vremena
Ili prilike
Da ti pokazem, da pojasnim, da dam
sve sto sad zelim je da spavas mirno
JA sam uvek tu, negde okolo, bar
Bar da te pokrijem kad u snu
Promenis stranu i uvuces ruku
Pod jastuk...
I, u redu je, napravi se da nisi tu
tako je jednostavnije, a ja necu znati
Umalo da zaboravim...
Nema potrebe da to radis
Ja mogu da odem kad god to pozelis
Ono sto ja zelim je da ti pokazem
Na nebu
Tvoju zvezdu, samo jednu, koja te vidi
JA samo zelim da vreme koje imas
Bar slucajem na trenutak pripadne meni
Ti znas zasto sam ja tu
ali NE ZELIS DA ZNAS, neces to reci
Ti znas cemu ova noc, precutaces
ALI ne umes da das, godine trujes
Sve sto stoji iza tebe, gusi te
Uzecu sam, tvoje sate pod ruku
Hodacu sam, nije vise vazno
Sad, kad si rekla, ustima mednim
Da mozemo biti samo dve lipe
U beskrajnom Drvoredu, pod konac!
Jednom kad dozvolis sebi i reci
I misli, tad ces me lako dozvati
I naci, na istom mestu, gde stojim
I cekam, da prodje i ovaj vek
Da zelje i sne sam prebrojim.
Kad Chutish
Kad chutish, znam, nije na dobro
Kad chutish, znam, dolaze kishe
Kad chutish, znam, nosiche vetar
Opet, moje rechi daleko od tebe
Kad Ti chutish, a ja chutim
I gledam, i chutim, i vidim shta
Se ochima ne vidi, a zelim da
Chujem, a samo vidim.
Ti kad chutish, shta bi te pitao
Pitachesh ti mene Vech, tugu neku
Okrenucesh rechi i temu Na stranu
Drugu, tamo gde se okretati ne mogu
Izvrnucesh naglavachke sve, da
Nacrtam svoj osmeh, plastiku zivu
Da ga samo vidish, da se josh jednom
Prevarish da sam sjajno-divno-bajno.
Ti kad chutish. Chutish da ne boli
Izgovorena rech, obecan dan, noch
I smetnesh s uma, da tu nisam onako
Kad chutish, znam, nije na dobro
Kad chutish, znam, dolaze kishe
Kad chutish, znam, nosiche vetar
I mene i sve shto sam ja Daleko,
Tamo gde je zaborav, gde je moj kraj.
Sitan Neki Sat
A mislim na tebe
I bez obzira shto nemam naviku
Trazim te naokolo
Osecam gnev, svu strast, paniku
Sitan je neki sat
Znam, mirno spavash ne sanjash
Ni na kraj pameti
Ne ko ja duhove noci da ganjash
Sutra ce biti isto
Ti cesh nastaviti kao niceg nema
Ja odigrati sam
Prochi ce i jedan umishljeni dan
Onaj Zid o kojem smo pricali
Koji se neda preskochiti
Eo ga, tu ispred mene
Od mahovine mekan, a crn
Ovaj put trazim li uopste
u sebi snagu
Da sve to prekochim i
nastavim dalje
Ili, ili samo zelim da zazmurim
I da se pretvaram da ga nema
Da prodjem kroz njega
Kao i hiljadu puta do sada
Ovaj put Ne.
Ostacu tu. S ove strane.
Sacekachu da vreme prodje
Da zid padne, od vremena
il Ratova nekih, buduchih
Ja se nechu boriti
I u tome je dobra borba
Onu koju u sebi vodish
S najcrnjim neprijateljem
Sobom
Ipak, bez zelje, i volje
Ni ta se bitka neda dogoditi
I onda dozvolish - vreme
A vreme, vreme je Sve
I samo se On Vremenom Kune.
Tebi tako obicna jutra, nochi
I onda je doshao cekani Dan
I onda sam goreo vatrom, goreo bolom
I onda je prestao moj San
I onda sam poceo svijati uzarene misli
Sav nem, sav sputan, okovan
Najednom, sve uz osmeh
Natkrishe me krila, bijela krila, hladna
Obradovah se krilima tek
Toliko da mogu usnama rechi zzala
Sav tvoj postadoh zanavek
Smejesh se kao da sam mogao znati da dolazis
Drzish mi ruke i bacash svoju kosu kao vetrove
Gledash me u ono shto su nekad bile moje ochi
Hranish ovu moju dushu kao tvrde stene valove
Najednom, sve uz osmeh
Natkrishe me krila, bijela krila, hladna...
Bijahu to tvoja krila, Bijahu to tvoje ruke
Bijahu to tvoje rijechi, rijechi ciste, same
Da me josh jednom dize sa dna ove jame
Na koturu vode
Cekao sam, dok mi vlasi nisu postale bijele
Stojao na kishi i snijegu, gledao sve strane
Hocesh li se pojaviti, da satresh ovu muku
Shto je u grudima nosim sve noci sve dane
Licilio je na jutro kad si se trebala pojaviti
Kao shto se sunce, chovjeku na Sedzdi javi
Licilo je i na onaj dan, kad sam te upoznao
Nemirnog, nemirnog duha shto se i nesavi
Ko koturu shto se od vode vrti, u nedogled
Tvoje su ochi mojem duhu podarile, nemir
Te sad vidim shta srce zeli, a ne shto stoji
I zivim shta dusha hoce, pa i ovaj ludi pir
U Chekanju
Ti spavash
I sanjash sve, moguche, shto se sanjati moze
Lagano opet, znam, preturash po mojim recima
Da nadjesh nedoreceno i dvosmisleno charima
Ti hodash
I koracima odmeravash koliko smo daleko
I tad zbrajash svaku misao koja je zakljucana
Hodash a zelish da ova noch bude potroshena
Ti osecash
Shta moje ochi traze u tvojim ochima
Sklanjash pogled cak i od slucajnih prolaznika
Da se ne desi da naletish na ovog izgnanika
Ti znash
Da uvek spushtene glave hodam zaboravljajuci
Sve shto je proshlost koja me gushi godinama
Hodacesh ka meni nasmejana mirnim koracima
U Taj Dan
Vidim Kraj, novi kraj, za mene
Cujem Kraj, kao najljepsu odu
Radosti odu, takav kraj, mi ide
Dok lezim tu brojim po svodu
Vidim Kraj
Mislio sam da je moguce sve
Postaviti na svoje noge, lako
Trazio sam onu rech tvoju tu
U secanjima gde sam i plako
U taj Dan
Tvoja Stvar
Stojish nepomicna kao skulptura i cutish
Kao da cesh time promijeniti cijeli svijet
Niti zelish da razgovarash i odbijash sve
Nechu ja probati josh dugo davati cvijet
Nisi ti ono shto mislish da jesi, o ne, nisi
Ono si shto sam zelio da jesi, umishljen
Zbiram sad, evo, znakove kojih se setih
I ne nalazim, da sam u svemu ja ubijen
Ti cesh kao i uvijek odabrati sasvim novo
Naoko sretna zivjeti svaki taj tren snazno
Da svi oni vide lepezu mogucih ti izbora
Nasmijan tu, ja necu uzimati kao vazno.
Rekoshe da...
Kazu mi da davanje nikad nije bilo uzimanje
Kazu mi da je ljubav skupa i da je samo dim
Kazu mi da se nemoram toliko truditi oko svega
Kazu mi da je najbolje biti postrani svijeta
Kazu mi da su stari znali ponajbolje kako je sta
Kazu mi da u mojim godinama moram paziti
Kazu mi da je sve shto je dunjaluk prolazno
Kazu mi da je najpametnije cutati ponizno
Rekoshe da ako dajem to nikad necu uzeti
Rekoshe da platim li ljepotu mira ljubavi nema me
Rekoshe da sto vishe upirem vishe mene nema
Rekoshe da i ako vidim treba da ne vidim
Rekoshe da se obazrem na izrecheno, staro
Rekoshe da nemogu tako lako osmjeh dati
Rekoshe da svemu bude kraja na kraju
Rekoshe da kod ustiju usta netrebam imati
Taj je sitan sat
shto proba vreme Ti meriti
Tu ispod prozora, u sitan neki sat
Kroshnja nekog drveta, sakriva te
I miris taj koji za sobom ostavljas
Odaje te cesto, ko svetlosti leche
A mali grad, a silnih li pravila tu,
Zatrpavaju shto s mavi neba shto
Sa crne zemlje, samo dolaze josh
Nedaju nachina da vidim to oko
Svetlosti noci mi smetaju da sam
Shvatim jesi li u svojoj kolibi sad
Ili gore, u visini, vetru u kroshnje
Sa tvog okna gledash li ovaj grad
Ili sanjas, a zaboravljena muzika
Tiho, pliva iz zvucnika, blues je,
Bar na kraju svih stepenika snish
Miran san, beskrajan, za cudo je
Taj je sitan sat, shto proba vreme
Ti meriti, glad odagnati, sitan sat
Shto osmeh ti skloni, tugu ti daje
Ustajes kad novi dan bude ti dat
Nemozesh To Zaboravljati
U pauzama izmedju ovog i onoga shto radish
Nemozesh ni probati, sve to zaboravljati tako
Ja nisam list, do pola ispisan i zguzvan, bacen
Mozesh, ipak, probati da sve shto ti je secanje
Polako pokrivati kao shto vreme pokriva stare
A nezaboravljene hijeroglife na tim zidovima
Mozesh i probati da budesh tu i u svemu tada
Probash nachi ono najruznije, ono najgadnije
Probaj, al' opet, veruj nemozesh zaboravljati
Pusti ga nek' ide, sestro
Pusti ga...
Neka nadje novi dan
Pusti ga...
Neka nadje novi san
Pusti ga...
Pusti ga nek' ode, sestro
Zauvjek nek' potre trag
Pusti ga...
Neka ga, nek zivi, sestro
neka pamti shta si mu ti
Pusti ga nek' misli, sestro
Da je iza, tamo, neg' ti si
Mu bila, sestro
Pusti ga, jednom ce dochi
Pred ova vrata sam, sestro
Pusti ga...
Kad sve utihne, u jutra
Skrusheno...
Pozelim i odmah zazalim, sto sam dozvolio da nisi tu
U sebi spomenem Njegovo ime i zatrazim spokoj svoj
A nisi, nisi tu, i sa prvim zrakom Sunca postajem vetar
Da se vinem gde mozda josh zivish, gde je spokoj tvoj
Tu cu naci moj odgovor, savijen u stare haljine, svijen
Iako nevoljno sve shto vidim, chitam tu daleko je sada
Opet, ljudski je to, ostaje za nama putokaz koji govori
Na koju stranu da ne idemo nikada vishe, ostaje nada
Pazi da ostanem Tu, vetar me lako ponese
Juce sam trazio sebe po mislima tudjim satima
Ne nadjoh se, jer niko me vishe tako ne pamti
U tvojoj srechi nadjoh jedan stari osmeh, svoj
I bi' radostan satima, zbog tebe, a tu je sad on
Podjoh potom potocima prozivljenog davanog
Uzeh prvi dan koji vidoh, bese obeshen na zid
Divnog li dana, sjajnog li dana u kojem si svud
Samo ti, i medju drvechem, i u oblaku, ti si mir
Hodah beskrajnim poljima tvojih novih snova
Smejah se, i radovah opet svemu shto ti zelim
A ti za to nemozesh ni znati, to je ljubav nova
Ili, strast sakrivena medju tvoje osmehe otrova
Pred Vratima
Stojim, ne ulazim, a imam kljuch
Spavash, da budim te nemam srca
Ako bi te to nasmijalo, ucinilo sretnom
Ulazim sigurno, bez cekanja, da vidim
Ochi koje nevidoshe kajanja
Stojim, a vech sam korake odhodao
I gledam sve shto sam do skora sanjao
Svud okolo, sva moja secanja, okacena
Kao fotografije koje se tek radjaju
I iz svake se nazire taj osmeh
Ne stojim, vech padam, kroz duboko
I nije mi vazno shto zivot tu zavrshava
Da bi drugi poceo, nemam tu brigu
Dok znam da hodash lagano, da zivish
Slobodno, i nashe dane znash jasno
