Uvek su mi govorili da ako su predvecerja rumena da ce sutra biti divan i topao dan. Za purpurna jutra nikad nisam cuo nishta dobro. Josh nisam cuo.
Tog sam jutra na obliznjem bregu pojeo vec hladni doner i gledao ovaj grad iz daljine. Sledeceg dana sam morao putovati. Putovati bez volje. Da cuje sve ruzno, loshe, najgore. Stajao sam tamo nepomican cini mi se satima i cekao, cekao da se neshto desi :) jah budale... onako umorno i nenaspavano zamishljen nisam ni primetio da mi je lice kvasno dal' od suza il od rose il od cega vech, od dima nije sigurno. Pobrisah. Pogledaj u zemlju. Pa u nebo. Oboje cutahu. Pomislih koliko je teshko biti sam u svemu a onda u daljini su poceli da se cuju ezani. Ezani sa dzamija, jedan po jedan. Tog jutra.
-=-
