Pred neke, meni nepoznate, praznike, pred kraj ovog dana, setih se gomile procitanih strana Kafke. Bio je lik u pravu. U svemu. Koliko li je samo realno preneo svet oko sebe u svoje pisanje a koliko je, zapravo, bio iskljuciv... nikad necemo saznati. Sve me to seti starih dogadjaja, ako uopste dogadjaji mogu zastarevati.
Vech je nemerljiv broj puta kako sebi dozvoljavam iste greshke i pocinjem se zapitkivati da li mozda posledice istih greshaka u ovom zivotu to meni prijaju pa ih repriziram? Ma mora biti da je tako, shta bi drugo bilo.
-=-
(segment iz "Dog's Life" - "Pasiji Zivot", scenarija za dugometrazni film, 2005)
Tu blizu nashe kuche, pod borovinom, na dnu ovog brijega postojala je tada mala knjizara. U njoj je radila od kad za sebe znam gospodja ili gospodjica Vanja, neznam, nikad je pitao nisam da li je gospodja ili gospodjica, nekako se podrazumevalo ali, eto, nikad se nije znalo. Preko ljeta, kad se nije ishlo u shkolu, radio sam u toj knjizari i to obicno prije podne. Ona je ipak voljela da odspava malo duze i nikada nije krila svoje odushevljenje mojim prisustvom. Knjizara je imala stotinak, uglavnom, novijih knjiga i neshto knjiga koje su tu ocigledno generacijama. Prodavali su se i povezi za poklone, koverti i papir.
Uvijek nekako krajem sedmice, od druge strane grada stari je Isaak slao svoga unuka po stotinak lista papira. Godinama tako. Nishta drugo, samo papir. Unuk se zvao Du, bar se tako predstavio. Bilo je to malecno sramezzljivo stvorenje, blijedog lica i smedje kokorave kose, tamnih ociju.
(plot)
Du je i stvari Isaak, izopaceni stari Pisac i samotnjak, vecito odbijen od Vanje koji je s vremenom naucio da izmeni svoj oblik i da bar kad se papir kupuje vidi svojim ocima osobu koju je najvise volio. Kroz radnju scenarija on uvek dobaci Vanji samo njih i Isaaku poznate delove njihove istorije, odgleda reakciju i nestane hitrim koracima. Vanja misli da je Isaak poginuo davno.
appx. 136 min, suspense-thriller
-=-
