Friday, May 29, 2009

Posle par sedmica…

OLYMPUS DIGITAL CAMERA         Dani se vuku i svakome bi bilo jadno dosadno u toj slici... nekada sam zelio da dan traje 100 sati eto toliko se toga htelo i moglo... sada, po mojoj staroj zelji dan prodje ucas a noc traje satima beskonacno, i meni ne smeta i u svakom trenu uzivam... zapravo samo u tome i uzivam. Kad dodje dan bar 100 puta od svakog kog sretnem cujem "Kako si? i nemam odgovor jer bi pre toga morao opisivati celu godinu koja je evo josh par dana do sedmog, do 40tog rodjendana, na kraju.

Vid, koji me napusta ne dozvoljava da jednostavne stvari obavlja, svom rutinom vec i ovo malo pisanja je pravo mucenje. I koliko god da je grozno, neke se druge misli i culne pojave desavaju i ne oslanjam se samo na oci. Doddushe to nikada i nisam radio ali ovo je stanje stanje svesnog...

Nositi shtap za hodanje nikada mi nije bilo modni detalj niti sam imao ideju da ce me i to u zivotu sacekati ali eto vec jeste. Ovde ga nemam gde kupiti i da ga imam s cim kupiti. Sacekacu. Kao i sve drugo.

Telefon vishe ne zvoni. I eto sa 1460 kontakata koliko je bilo stornirano u memoriji telefona sve se vratilo na 1996. kad sam i nabavio prvi sa svih 26 imena i brojeva. Istinska slika. Na pocetku meni licno tuzna sad vech vrlo realna.

Vikend ce i cutacu svaki sat razmishljajuci shta za ponedeljak i kako da se opsta slika bar na dan promeni. Ti, probaj da budesh dobro. Prosetajte. Smejte se mnogo. Samo se to naposletku zapamti. Au revoir!

Ne mogu dalje pisati ovde jer sam uslovljen i vremenom i zzurbom, pishi na mail, odgovoricu cim budem bio u stanju. Cuvajte se.

………………………………………………………………………. Tice se svih:

Dodajuci na sve ovo dole evo i broja kartice:

 mastercard5115 2600 1800 1637

 

S mojim Imenom i Prezimenom

Tuesday, May 12, 2009

Info za Vas 7 koji ste pitali “Kako?”

2-6
Za sve novcane, bilo devizne ili dinarske uplate molimo koristite ovaj broj racuna:
  • 325-9300700458950-96 kod OTP Banke Novi Pazar sa naznakom: Enad Turkovic

Za Western Union i ostale transfere molim koristiti:

  • Enad Turkovic - Avnoj-a B/17 ili Postanski fah 137
    36300 Novi Pazar, Serbia

Broj telefona za ostale informacije: 00 (0)64 513 0713

Ako se vech spominju rokovi ma rokovi su odavno probijeni samo je vazno da ko god uplacuje upishe svoje ime radi pracenja uplata!

Bez Putokaza…

06042009ANe mogu imati mir koji sam dole spomenuo. Skoro pa je nemoguce. Istina, probao sam nekoliko puta ali to u ovom okruzenju ne funkcionise. Voleo bi da opet imam stari atelje, ili neki drugi, ali svakako mesto za koje mogu tvrditi da pripada samo meni. Potrudicu se da tako bude, ubrzo.

Terapije i pretrage se nastavljaju, cini mi se u nedogled. 14 meseci nerada polako pokazuje svoje zube a ja polako posustajem. Veruj, chupam one rezervne atome snage... ne hranim se dobro, nemam vise od polovine lekova jer se kupuju i pravo da ti kazem neznam sta mi je dalje ciniti jer je ovo ivica izdrzljivosti u mnogo cemu.

Probao sam da sve shto ne funkcionise jednostavno bacim sebi iza ledja ali sam tako sebi napunio punu vrecu koju teglim i preko svega sto mogu.

Dace Bog pa ce i ovo proci i znam da cu se toga gorko secati. Samo nek' prodje. Nek' jedamput ode od mene, ovaj nemir i ovaj pritisak i preko svega.

Monday, May 11, 2009

Konacno...

Moram da se izolujem!Povlacim se u mir svoje radne sobe na par nedelja a ako i budem izlazio bice to petominutne obaveze koje za mene niko ne moze odraditi. Pisacu, slikacu, citachu, odmarati ovo istrosheno telo i necu imati ni jednu jedinu brigu na pameti. Razumecesh. Mail je online 24/7 :)

Saturday, May 9, 2009

Zaboravih da spomenem misao

A nemam mnogo da kazem. Ostavljen sam da Sam resavam svoj problem. Drugi, pitani i oni koji su pobegli svakako nista uraditi nemogu / nece. A to mi je bilo jasno jos kada je sve pocelo i uopste me ne cudi. Cudi me momenat da kada sam ja njima bio potreban jasno znaju da sam bio prisutan 24/7 za sve njih a ponekad i simultano!

Ma, nicemu se ne cudi, ja sam to prestao da radim poodavno. Svet se menja a ljudi s vetrom. Ako si potreban - tu si, ako ne nisi ni u spominjanju.

Eto, 7. juna imacu punih 40 godina. Kazu, da se sve sto se napravi napravi izmedju 40 i 50. Da se od 50 do 60 u tome uziva a da posle toga neki drugi uzivaju u svemu tome. Nije li to divno?

Meni treba samo malo vetra u ledja, sasvim malo , trivijalno malo po svim pravilima. Eto, ni to malo nemam. A cekam. Toliko toga. Da se naposletku pokrene i nikad ne zaustavi eto toliko volje nosim u ovom srcu. Toliko ljubavi i snage.

Sigurno bi bilo jadno ruzno, totalno nekompletno, da se na ovome zavrsi i prestane da postoji.

U svakom realnom slucaju mail znas. Cell broj znas. I ma sta da je novo, makar i misao - javljaj! Obradovaces me.

Preko vikenda necu vishe pisati na Blogu. Tipkam u Ponedeljak.

DSC01347a

Friday, May 8, 2009

Onako, da znash

Enad Na kraju. Coveku nikada ne bude zao stvari koje je uradio. Bude ti zao stvari koje nisu uradjene a mogle su biti. Gomila je tu filtera. Hiljade zapreka. Zidova. Zelim i hocu i mogu! Jednostavno pobrise sve te gluposti i otvori put zeljama i srcu da vidi i dozivi.

Ja sam odavno prestao da odlucujem mozgom. Prekomplikovano je zaista. Srcem, ma sve je tako kristalno cisto i jasno. Uvek srcem. Ako tako i pogresis bar srce ne pati. Mozak se tu uvek nekako snadje i sam sebe prevari. Srce Ne! Srce moje.

A, na kraju krajeva, kad ostanes sam u svojim idejama iste te ideje samo mogu plutati... ko sto jednom lik rece "Nije greh pisati, greh je to objaviti" :-)

Ja sam ti, eto, ostao zaglavljen negde izmedju poglavlja svojih romana, pesama, fotografija, slika... ostao sam tu i ne zelim da mrdam dalje. Tu, tu me svaka moja rec, senka, boja, sjajno razume i ne pogovara. Tu, tu je sve kao u savrsenom svetu, ako takav postoji.

Na posletku, svoj zivot nisam ziveo za neke druge ljude vec za sebe u punom znacenju te reci. Tako ostaje do kraja.

The Crow

untitledq Kao gavran sam. Sam. Sam i crn. I kud god da letim niko mi se ne raduje osim Tebe. Noc mi je milija. Noc kao i ja. Crna. Sebi dovoljna. Sakrije me noc, nebo mi otvori. I zemlju. I vidim sve te zbunjene dushe kako neznaju kuda da idu i gde odlaze ako onamo krenu. Gavran sam. Sam. I nece proci toliko vremena i ja cu moci da Vas gledam s one druge strane, da pokusavam da kazem da sam tu ali me niko nece cuti, razumeti, jezik vrane ne razumije svako a i da zeli samo bi nagadjao. Kao gavran sam ti sam. Sam.

Dan Grada Nasheg Milog!

O ljudi! U redu je da ne rade radnje sa fancy prodajama, uredu je da ne radi pola trafika i samuosluga, marketa, u redu je da ne radi i josh pola od svega ali Ljudi BOLNICA ne radi i uzeti lekove na recept koji se inace ne uzimaju u privatnim apotekama ili ih jednostavno nemaju, e to VISHE NE MOZE!

Danas i juce i prekjuce i nakjuce i dan pre sam, posle 35 godina, vozio bicikl. Ha hah! Prvo pomalo klimavo a onda se jednom nauceno skoro odmah vrati... Odvozio sam se u sve zabacene delove grada koje godinama nisam video. A onda, malo dalje... pa josh dalje... mesta koja sam zaboravio opet sam video.
I kako dani prolaze svaka voznja me vise razocara. Video sam za 4 dana sve. Ovaj je grad ruina koja se neda popraviti. Moj duh odavno nije ovde. Ni misli. Ni zelje. Ja sam davno otisao odavde... Onima koji duhom ostaju zelim sve najbolje!
Jer, znash, kad vise secanja ne vezesh za mesta i ljude jasno je da ti tu mesto nije. Neka druga mesta cekaju da budu pronadjena, voljena…

Smiraj

Sklopljenih ociju, zatvorene dushe
Cekam taj momenat susreta nenadano
Kao buntovnik koji nema strpljenja
Bilo koga zvati, zna da je stradao

Ocarani istinama zavuceni u klupko
Divim se sjaju svega sto pozivesmo
Bezbroj neizborjanih koraka u dalj
Sputavaju mi ochi dana koje otesmo

A Sve sudbini da das ne bi bilo te
Da tu, kraj mene sate zbiras i san
Otkljucavash i sva zatvorena vrata
Da mi dodje, jednom, taj divni Dan

I nije se puno toga promenilo od juce, od prekjuce, i nije se nishta pomerilo ni korak unapred il dva, sve je ostalo merljivo isto i nema ni pomaka. Ni razlika.

Cuvaj Sebe.

-=-

Thursday, April 16, 2009

Changes…

824909_91028819 FaceBook nalog sam pobrisao kao i sve iz njega. Ugasio sam sve e-mail adrese koje sam koristio. Telefon cu vrlo brzo da bacim jer je to najgluplja naprava koja je ikad izmishljena. Usput zelim cist i suncan put ispred sebe i ne trebaju mi sranja koja ce me opterecivati glupostima.

Ako me trebash kontaktirati pishi na mail prechutano@hotmail.com ili isti dodaj u prijatelje na MSN-u.

Evo i nove pesme:

Poznajem te ochi
I sve iza njih
Poznajem te reci
I sve iza njih

Poznajem taj bol
I sve iza njega i
Poznajem tvoj gnev
Satkan od pre

Ne moras da pricash
ni da crtash mislima,
sve je to vidjeno u
starim ruznim snovima

:)

Cujemo se vech nekako i Vidimo se kad se vidimo

P.S. Treba mi Zivot a ne neshto shto na to lici i Zivecu onako kako to zelim i kako zasluzujem – Iz Sve Snage!

-=-

Saturday, April 11, 2009

Ovaj Krug

10042009(009_1)_downedit Opet se krug zavrsava. Nisam niuchemu zadovoljan ali znam da novi krug donosi sve shto mi treba. I krug u krug bez predvidivog ishoda. Ne cini li to ovaj zivot tako misteriozno zanimljivim? Meni svakako Da.

Koliko sam neponovljivih ciklusa dozivio vise zaista ni sam ne zbrajam. Hiljade. Bar tako mislim. I svaki je bio kao mala epizoda serijala nazvanog Zivot.

Neosporno franaticno interesantno a posebno ako se doceka kao neminovnost ponavljanja.

I ovih se dana i ono staro, skoro zaboravljeno, opet vraca U Krug, opet se otkrivaju lica, ovaj put u sasvim drugacijem svjetlu, sad, vech meni poznatom, i ne iznanadjuju me svi ti obrti, navikao sam jer sam ih sretao u predjashnjim krugovima :)

Thursday, April 9, 2009

Totalno pregrijeno….

hot Hodah ovim gradom, shareno je svuda, lijepa odijela i rumena lica. Tek po neki urbano odeven mladic ili devojka u koje svi doslovno bulje kao da su bas oni pali s Marsa. Ostali su po "standardu" a ovi sto jesu po standardu, vire, strce, odudaraju, najlakse je reci Smetaju. Svaki dan u cetrdeset i nekoj naucim neko novo "pravilo" novog ponasanja, ophodjenja. Srecom nemam nameru to primenjivati u svojem zivotu makar bio i poslednji.

E jado od mojeg grada i ljudi koji nekad bejahu ljudi a sada prolaze gradom kao da su zarazeni te hitro obave sta je potrebno i nestaju smesta sakrivajuci se pogleda Nove Elite. Bog da pomogne.

-=-

Wednesday, April 8, 2009

Naravoucenije za Naivnog

reaper night T-Rex i ostali, prosli i sadasnji, predatori zaista su funkcionisali po pravilu "Veci sam i jaci i pojescu te!" samo da zadovolje osnovne principe probave. Danas, moderni nasilnici kao i firme i banke nasilnici, ne zadovoljavaju svoja htenja samo tako vec idu do trena kada je veca satisfakcija "zrtvu", ma ko ona bila i ma kakvi da su takozvani razlozi, cerece najpre duhovno, javnim i tajnim ponizavanjem pa tek onda kad cuju zapomaganje i hiljade Molim te!  prelaze na novi stepenik pustajuci svojim bolesnim mislima na volju. Ovaj je primer izricito vezan za novac i finansije i danasnje stanje drustva. Da Bog mili sacuva. A istina je. No, drzava takvim opet nazovi gigantima (citaj Tiranin) ne dozvoljava samo to vec im stoji na usluzi svim njenim aparatima pritiska iskljucujuci vojsku (za sad)... i brate dragi teshko onome ko je nedaj Boze drzavi duzan ma koliko da je, o brate! To nije koshmar to je neopisani pakao uzivo “Samo za Vas gospodo i ko Vam je kriv”… u vreme kada ste bili ponudjeni na mestu zaduzivanja kompletna ekipa ce uciniti da oko vas procvetaju najmirisniji cvetovi a da ste Bash Vi taj sretnik koji eto ima “srecu” da mu banka, firma ili shta vech “pomaze” jer ste Vi tako tako posebni. Sve do dana kad nestane zveketa novca tad se spremite na sve za shta ste mislili da ne postoji. Prijatelju dragi…

Izunom Njegovim

(odlomak)

08042009(007_2)_insert Nedavno sam odhodao korak po korak, starim tijesnim ulicama do prijatelja. Iznemoglog, iznurenog od bolesti i teskog stanja u kojem se nalazi.

Pokucah na vrata a ona se odmakose pod mojim prstima do pola. Nazvah ga po imenu i uto samo pola glave i ruke izvirise kroz druga vrata isaretom mi pokazujuci da udjem. Odlozih cipele i memljivim hodnikom iz tri koraka stadoh na prag polu zatamnjene sobe. Nista ne rekoh. Sedoh na minder do prozora naspram kreveta gde bese lezao pokriven cebetom. Sutasmo. Skoro pola sata. Ja nemadoh reci da pitam za sve ono sto ocima gledah a ni on jer je sjajno razumeo moja precutana pitanja. Ustadoh da malo odskrinem stari kanat prozora da mu vazduh promijenim. Odgegah se gledajuci ga do kuhinje da mu pristavim caj a odmah skontah da mu je struja iskljucena ko zna od kad. U injat svemu, izmedju prstiju udrobih listove caja, stavih u veliku dzezvu i odoh napolje da skuham to lijeka na vatri. Stari sporet u avliji ne bi bio kadar ni to prokuhati te zalozih vatru. Malu. Ali vatru. Stavih djugum medju zar i vratih se unutra. U hodniku vidjeh slusalicu spustenu pored telefona. Smijase se kroz krhanje i kasalj ali se smijase. U injat.

Caj ispijasmo iz nekih limenih casa, ovecih, bez secera. Bese se sam podbocio i vidoh njegovog meraka u svemu tome. Onda zausti:

"Stari je babo vazda govorio da jedan kijamet nikad ne dodje sam bezbeli a da drugog za uckur ne dofuri... Ono, kad ljetos sjedesmo tu u avliju, ona dan kad si crno cehre nosio, e, noc prije toga nikako ne trenuh, nidje sna. Ti mi prica a ja te slusa, no sve sto si reko vec sam po glavi preturo ko bika ono kad je vunicu vaktilje motala sto je od dzempera pretekla, a krivo joj, neostade ni za sal ni za traku kakvu... E rekoh ti i tad i sad ti velim, gajret! Allah te je za neki vazan poso sacuvo, bolest pobriso i eto smijes se, osmjeh vratio. I tad si bio drugaciji od ljudi. Namazu se vrati, zikri kolko usta mogu i jos vise od tog dvaput.. i cekaj, oci otvori, obejanice se samo volja Njegova."

Zakaslja se i odlozi casu na drveni patos pod krevet. Presamiti ruke. Uzdahnu kao da mi preskace nesto reci. Pogleda me pa kad vide da ga gledam u oci a on pogled upravi ka prozorima. Zatvorih prozor.

"Nemam ti jos puno dana da gledam sunce kako izlazi i da s munara jaciju cujem. Pod mjesec procitam koji redak, izucim i umor me ophrva i prije no kuljuvalahu izucim. Prije sabaha ustanem, avlijom noge ove rastegnem a najvisi mi merak vala bos po basci da hodam!"

E smijase se tad ko dijete kad kakav zijan ucini. Obrisa suze od smijeha, ili nisu od smijeha. Zasuta. E takvog ga nisam zapamtio. Rece da ako i dalje duhanim zapalim i da mu ne smeta. Zapalih.

"Ene onamo citabi dje su u ta ormar tu, ha, tu tu. E, tu crvenu knjigu da uzmes. Halalosum. Da je prebistes od korice do korice i sve da znas. I imas. U pamet."

Uzeh knjigu. Bez naslova. Crvena. Stara a ko neotvorena. Sutah u znak zahvalnosti. Tako je on volio. Vazda je mrzio da se ljudi jedni drugima zahvaljuju. Govorio je da je samo Allahu Hvala. Spopa me neki nemir a on mi se nasmija. Glavom odmahnu da izadjem na vazduh.

Tu na kraju male basce klupa bese postavljena izmedju drveca okrenuta ka malom potoku. Kaze da je tu volio da provodi sate u zikru i dovama. Vidim sad i sam zasto. Misli se pogubise i nasta mir koji nisam poznavao.

"Junace! Deder dodji ovamo." Krenuh ka trosnoj kuci a aksam zauci.

Sedeo je na ivici kauca s tespihom u rukama. Ucini mi se da hiljadama puta uci Subhanallah. I jeste a meni to prodje kao tren kroz glavu gledajuci ga. Kad je zavrsio spusti tespih u dzep od kosulje, uze parce papira i ispisa arapskim do pola, pruzi mi papir i nastavi:

"Nauci ovo. Uci. Kad god mogadnes, a ti to izuci. Dosta uci. Stavi to u knjigu sad. Ja idem. Da te dragi Allah cuva i put svuda ispravan osvijetli. Nikad nicemu ne brini, Allah brine, za sve nas. Dobar si insan."

I jos ne izustih da ga pitam gde ide a soba se napuni svjetlom tako da sam rukama pokrio oci. Tren potom u sobi sam bio sam...

Ostadoh cuteci i pogledom prvi put imadoh slobode da zagledam po sobi. Ustadoh i izadjoh napolje. Sta da mislim sta da cinim. Zamandalih nekako vrata i ponijeh kljuc. Znam da je bio sam na ovom svijetu…

Uto osjetih da me neko trese po ramenu. Probudih se. Majka me budila za sabah. Sanjao sam. Opet! Ovaj put na stocicu pored kreveta bila je crvena knjiga i dva papira koja vire iz nje, dova koju je ispisao i tapija njegove kuce a preko knjige stari kljuc i tespih!

"Subhanallah!" mi sa usana... Ustadoh, uzeh abdest, sidjoh niz stepenice, poljubih majku i odoh ka dzamiji...

Thursday, April 2, 2009

The Show must go on! (ali Morash da razumesh)

Empty spaces - what are we living for?
Abandoned places - I guess we know the score..
On and on!
Does anybody know what we are looking for?
Another hero - another mindless crime.
Behind the curtain, in the pantomime.
Hold the line!
Does anybody want to take it anymore?
The Show must go on!
The Show must go on!
Inside my heart is breaking,
My make-up may be flaking,
But my smile, still, stays on!
Whatever happens, I'll leave it all to chance.
Another heartache - another failed romance.
On and on!
Does anybody know what we are living for?
I guess i'm learning
I must be warmer now..
I'll soon be turning round the corner now.
Outside the dawn is breaking,
But inside in the dark I'm aching to be free!
The Show must go on!
The Show must go on! Yeah!
Ooh! Inside my heart is breaking!
My make-up may be flaking!
But my smile, still, stays on!
Yeah! oh oh oh
My soul is painted like the wings of butterflies,
Fairy tales of yesterday, will grow but never die,
I can fly, my friends!
The Show must go on! Yeah!
The Show must go on!
I'll face it with a grin!
I'm never giving in!
On with the show!
I'll top the bill!
I'll overkill!
I have to find the will to carry on!
On with the,
On with the show!
The Show must go on.

Sunday, March 29, 2009

Ovih Dana…

Image011a Dok cekah odgovor traficara ustuknuh unazad pola koraka i nagazih lika na njegovu uglancanu najnoviju cipelu. I pre nego se okrenuh rekoh "pardon"... Okrenuh se ocekivajuci odobravanje zbog nehata a vidoh lice koje se polako pretvarase u majmunski kez manijaka. Ignorisah ga. Podjoh na kafu. Ali, eto, pisem ti ko nas kao kancer unistava iznutra i jede meso ovog naroda.

Buljuk odvratnih navika koje nam postavise kao pravila najnovijeg Pravilnika vecine, eto, rushe ovaj grad lagano. O tome ne umem da ti pisem. Ne poznajem gradivo. Sorry.

Putovao sam opet. Nove predele i lica ocima dozivljavao kao neki drugi svet, druge obale i druge neke civilizacije. Iako umoran kao pas dusha mi je odmorna jer sam bio van svih stega i okova koje prostori u kojima zivim namecu.

Opet precutano dolazi do mene. Moze ali eto shvati lepo zasto za tebe ne moze, kaze, i ne srdi se jer bi i ti tako uradio. Prekidoh ga "a nikad prazna vrecho od coveka! Pa josh sam ziv vide li to tvoje oci?" Bih ispracen tisinom...

Ja to tako ne razumem. Eto, ljudi hej ljudi znaju hoce li me imati ili ne. Svasta. Da je sve bilo do ljudi odavno i nebi bio medju zivima.

Cuvaj sebe. Ne moze kisiti vecno, jedamput i sunce grane. Cuvaj se da te dane docekamo zdravi. Drugacije nema smisla.

Thursday, March 19, 2009

Dani shto nam se smiju u susret…

Image241I nije svetako  crno ni bilo, ali postajedan za danom i neznam kako ce ovaj narod na posletku isplivati iz svega toga… oseca se svuda, medju ljudima, na ulici, u kuchi… jad koji dolazi i smije nam se u lice… Videcemo, uzimavshi u obzir da smo pregurali preko glave i neke mozda teze stvari mozda ni ovo nece tako jako udariti po nama. Mozda.

Tri su ili cetiri dana ispred mene a jasno vidim da necu moci da ispunim zahteve situacije putovanja i ostaloga. Pre sam u vesheraju trazio moje staro biciklo da polako krenem istim ka Beogradu, ili Peshke, sve jedno je, tamo moram biti u ponedeljak u 10:00 pa da grmilo sijevalo. 3x sve to odlazem i sebe postavljam u polozaj koji je sam po sebi suprotan etici: da me lekari kume mole da se pojvaim…. To nigde nema…

Neznam kako ce sve prochi ali znam da ce prochi. Pricacu ti kad se vratim ako se vratim.

Thursday, March 5, 2009

Nekada, prije ratova

PICT0254a Ova kisha shto me podseca na leto kad sam mislio da rukama mogu dotaci nebo, skinuti zvezdu, bilo koju, ova je kisa i novo kupanje kao nekada po pravilu nedeljom :) pred novu sedmicu. A istina je da sam tada mrzeo ponedeljke. I vetar preko haljine sa stotinama krugova koja hipnotise, i kako glavu dizem tako stignem do osmeha koji me je vazda cekao.

Danas ne postoje takvi detalji i sve je tuzno prosto. Ne verujem da ce se krug ponoviti, u ovom zivotu Ne.
Sa slike goruce crvene boje, izlazi tek po neki crni ton stvarajuci osecaj pokreta ruke, naslucuje se od ramena blagim linijama naslikana nezna zenska ruka, naznacenog kaziprsta koji zove. Ledja muskarca u senci. Nije li vecito dozivanje srz nastajanja veza koje postanu navika? Ja, ja sam radje uzivao u cekanju. Ma koliko trajalo.                                      U mislima sam jurio onom ulicom kuca i uleteo kroz vrata. Da je kuca imala sprat mozda bi mogao da zavirim kroz prozor preko puta i nastavim pricu koju ti jedamput zapoce i nikad nedovrsi. Bio je mlad i voleo je cudne stvari. Putovao. Klavir. Vise ga nema. Dobro sam upamtio taj ton. Glas i dim cigarete kroz koji sece suncev zrak. Kroz prozor. Bilo je popodne. Bila je subota. Pred grad. Osecao sam glad. Voda iscrpi. U pozadini se cula moja Adu. S ploce. Iz male sobe muzike. Preko puta mene osmeh za mene. I danas se pitam odale je izvirao sav sjaj oka. U mraku. Na slici.
Godine vise nemaju znacaj i teret vaznosti. Sa dvadeset ne vidish siroko i daleko kao sa ovih cetrdeset. Mora biti sjajno sve to posmatrati sa osamdeset. Setih se nocne baste i par prijatelja i zvuka. Ludilo je da je sve to poruseno. Da je neko zeleo da pobrise osmehe koji se daleko cuju nocu. Boli.
Danas sam opet video moje drvo. Bez lista. Na kisi. Na vetru. Moje staro drvo. Zasadjeno onda kad sam se rodio. Pored reke. I ne vidim mu vrhove. Zanjishe granama. Protrese zemlju ljuljanjem. Da kaze. Da zna.
Odoh ovo prebaciti na komp i blogovati. (ovo se ne pise zar ne?)

Tuesday, March 3, 2009

Mora Biti daje tamo

01032009088a

Ceznem za otvorenim, velikim prostorima... Trgovima bez kraja sa hiljadama ljudi... Srce mi trazi prostransva koja ne poznajem, daljine i visine... U stanu, kao u kutiji koja dozvoljava pogled na neku drugu kutiju... Moja dusha ne zivi ovde. Tek ponekad navrati. I brzo joj dosadi. Sve. S pravom. Oci mi se umore ovim istim prizorima. Varijante sive. Bela i crna tuba potrosene. Zbir tupog nesklada koji me gushi...

Opet sam probao da hodam. Kao kad beba to proba. Korak po korak. Htedoh da odhodam dalje od onog tupavog brda tamo... Ni do pola nisam. Osecaj je isti umornim nogama starca. Vratih se brzo, natrag u kutiju. Natrag u krevet. Na krevet. I evo, pisem ti.

Ovo dana mi se razvlaci. Bar su noci beskrajne pa mogu u miru sebi dozvoliti bilo sta bez prekidanja i upadanja. Slikao sam vise i opet mogu da pisem satima. Svu tu gomilu valja prevesti na civilizovane jezike. I to me ceka. Platna vise ne drzim u ramovima, nemam ih gde od kako je atelje istorija. Bice. Opet ce biti svega. Da reshim sebe prvo dobio bi solidnu osnovu da uradim bilo shto. Videcemo.

Jako teshko se secam dogadjaja koji su me boleli, razocarali i gushili, ma neka su i mesec dana stari morao sam da naucim sebe da to pobrisem. Proslost svakako ne smije biti merilo i stup pravila. Ne volim boraviti tamo. Nasuprot tomu, ono kuda idemo je svakako interesantnije. Odoh zavrsiti par skica. Pisem Ti.

Saturday, February 28, 2009

Dream Of Ella

26022009056aSàm sam. I gutam ovu noc da ona ne proguta mene. Pobrisao sam secanja. Pobrisao sam mrznju i sve sto je moglo da me ponese dole. Ostao sam sàm sa sobom. I hodam s vetrom u ledjima tamo gde me On vodi. Ostalo je sve totalno van slike. I kuda god da stignem pobedicu. Kuda god da On pokaze da sam potreban stici cu. Vise nisam deo gomile. Nisam ni bio ali to nisam nikad izgovorio, na usta. Svakako vise nisam isti. Ostajem da budem sve tvoje. U miru. Sam biram. Nikuda ne zurim. Cekam. Koliko god da je potrebno. Onaj osmeh shto je sve zlo oterao zanavijek. Daj mi opet. Onaj osmeh. I cekam. Ne zuri. Imam svo vrijeme svijeta. Ne zuri. I ostavi ovaj mac negde usput, ne treba mi vise. Vetar sto ti je u kosi ruke su moje. Volim da vidim nasmijane oke. Tvoje. Idem sad a bicu tu. Bespotrebno je da me sakrivash. Da me probash brisati iz glave. Ja sam deo te glave…

Thursday, February 5, 2009

Da znash, da dobro upamtish, da ti traje u glavi

DSC00078a U grcu bola savijam se kao celicna armatura pre nego ce je ugraditi u neku tupavu zgradu glupog imena i politi betonom da tu sigurno zanavek ostane. Tu vise nije vazna godina, ni decenija nema nikakvu vaznost. Ako nekad budem pitan ma samo bi voleo da moje reci, zapisane, nadzive i mene i moje potomstvo i drugima pomognu da preskoce sve nedace i probleme na koje nailaze. Zid. I zid sa strane i dole i gore, ma sa svih je strana zid u okrilju ovih ludih Dinara… Cubaj Sebe i Budi Dobro. Sreat Rad i Dan svaki koji dodje.

Wednesday, February 4, 2009

Naocigled beskraja, eto tu, k’o da sanjam budan

DSC00017Vishe nishta nije sveto, nikome od Vas. A gledam vas deceniju, i vishe. I nije mi cudo shto ne poshtujete svoje ili sebe ili drage vam ljude. Nije mi chudo. Cudim se beskraju slepila koje isijavate na druge okolo sebe. Vi, kojima ni imena ne zelim da spominjem. Vi, cije se seme umnozilo i sve Nas prekriva vasha zloba i ono shto vam je podareno na koristenje. Vi, gamad ovozemaljska. Na svim vaznim mestima, na mestima koja Mi moramo s skrusenosti prezirati i sebe Vama najavljivati. Mislio sam da smo mi isti, da smo ljudi. Prevario sam sebe. Nenamerno ili namerno, eh to vishe veze nema. Kao shto veze nema shta cu ja rechi i misliti vash ce odgovor uvek biti, ma koji jezik govorili, taj pogled i stav tela ce pitati “A ti, shta si ti uradio i zaradio?” Rado bi ti odgovorio prijatelju no ne vidim da pod mishkom nosish Vujakliju. Tesko ti to da furish okolo a i teshko se brate nalazi to shto zelish da znash, ako uopste znash gde da trazzish, prijatelju bezobrazni. Ma, odoh, neznam samo ni kako te videh, tu usput, kako te uopste ocima konstatovah, ja, jedan od ljudi tu nedje s kraja. A Ti kupujesh Moj grad i ti hodash ulicama mojim i moje mladosti i decastva, ti menjash imena tih ulica i sklanjash cvece, drvece, sve lepo i pobadash ruzne bandere i kioske od gvozdja, strah te je da te zelenilo slucajno ne podseti na rodni kraj, koji god da je, strah je chudo. Dobro je da znas. Tek onako. E, nemoj da zbrises, ostani gde jesi bash ti je lijepo jelda da ?

-=-

Wednesday, January 14, 2009

Ovaj pocetak sam sam birao. Radujmo se naglas!

Show Must Go On

Bez zaljenja za proslim, bez i malo nostalgije, evo, vidim taj poslednji pocetak dobrog. Radujem se. Naglas. Novi pocetak. Zbir svesabranog iskustva u pozadini svake misli. Hej! Pa to sam ja! Jak i ponosan na sve shto jesam! Hej!

Neznam a i uopste mi i nije vazno shta ce biti sa svima vama, sa svom bagrom i olosem koji sam sretao kroz zivot. Ne interesuju me vashi mali i tesni zivoti. Vasa samodovoljna ogovaranja i prepricavanja tudjih zivota iako o njima pojma nemate. Vi kojima se ni ime vishe ne spominje. Imam preca posla i vaznije stvari o kojima zelim da brinem, ovaj put. I neka vas ne iznenadi ako prodjem kroz vas ili pored vas ili gledam kroz vas. Ja idem napred shto i vama zelim ali ja idem napred tamo gde imam nameru stici.

-=-

Sunday, January 11, 2009

Oko Moje

Ima jedno Oko. Oko Moje, moje Oko. Svuda me prati i pazi, oko Moje, da se shto ruzno oko mene ne desi. Moje Oko i kad spava zna kako sam i shta radim, i, kad se probudi Oko moje samo nastavi da me prati i zasipa cvijecem, Oko moje. Moje Oko.

Sunday, December 21, 2008

Kako sve to izgleda s one strane ogledala?

I Alisa se i nije toliko prevarila upustajuci se u sve shto joj se pred ocima premotalo no ja ipak vishe preferiram Malog Princa sa svim njegovim pitanjima i ocekivanim odgovorima. A DSC00043aNedjelja je. Prava kishna i na momente snjezna. Hladno je i vrijedi se uvuchi pod neko od onih chebadi koja nose stare mirise. Chudno, pod chebetom, uvijek sanjam :) Eto, ispricasmo se danas i rekoh ti shta se sve deshavalo i kuda sve ide sa notom koja je neumoljivo tu cak i da je ne zelim, no razumijesh ti to dobro. Kao i uvijek do sad. A gladan jesam! Svega. Ili je to samo posledica moje hibernacije od 7-8 mjeseci... pitacemo nekog vech.

No, ono kuda sada hodim, ono kuda idem, neosporno je natrpano svim medju-saznanjima i iako sam "tezzi" i svjesniji svega shto je proshlo ne osecam se toliko sigurno dok pravim prve korake... Jesam li ja to postao nepovjerljiv? Jesam li ja postao kao jedan od onih s druge strane ili su zapravo Oni vazda bili u pravu i ispravni? Jesam li? Ako jesam onda mise ne dopada da pripadam. Da budem dio. Da budem broj ili brojiva jedinica. Ne zelim to i evo odmah cu se povuchi i pobrisati ovaj tekst kao da ga nikad i nije bilo. Ha ?

Wednesday, December 17, 2008

Hodao, shetao, penjao se i spustao

Danas sam hodao satima i obisao skoro sva mesta koja nisam ni ocima video mesecima... nisam ni primetio kako je vreme brzo proslo ali nisam primetio ni gde sam se nashao !

Oci nisam smirivao i gladan svega gledao na sve strane. Mislio o svemu. O nama. O svima njima. Niocemu.

Sa slusalicama u ushima i muzikom u ushima i srcu, hodao sam od pocetka keja do kraja i dalje gde vishe i puta nema. Vrteo Talking Heads, Thomasa Dolbija, Sade, INXS i Simply Red... Stinga i sve shto me je kao mladjeg nosilo iz sve snage. Onda sam otishao do kraja puta ka Djurdjevim Stupovima i hodao ka Gazilaru. Sa svih krajeva na sve druge.

Odmorih se veruj od sve gradske bespotrebne guzve i huke. Istina je da sam prirodu zaboravio ali je dobro da ona mene nije.

Neki drugi dan, neki drugi put kad odhodam i uspenjem se josh dalje i vishe pisacu ti, sada odoh u krevet.

Saturday, December 13, 2008

I josh me drzzi

A pre neki dan si me iznenadila najprijatnije, kao sto si uvek i cinila, da bar ja pamtim. I evo, josh me drzzi.DSC00129a

Nikad nisam izgubio tu ljepotu dugotrajnog pamcenja bez zaboravljanja i najsitnijih detalja tako da mi jako malo treba da se premotam unazad kao i da mislima otputujem unaprijed za sekund. Eto, Bog mi je dao i dar da unaprijed mnogo shta mogu gledati i razumijeti bez mnogo napora. I logicno, kao kad je sve najdivnije, cisto i bez sakrivenih namera, znam da su svi moji dani obojeni razumijevanjem svega shto slijedi. Ovako ili onako ja cu biti tu, za sve ko i uvijek otvoren.

Thursday, December 11, 2008

Kaze da ovde ukucam naslov :)

Cak ni glupi programi nam ne dozvoljavaju vishe da samostalno razmishljamo nego nas za nashe dobro :) upucuju na to shta i kako je "bolje za nas" :) kuku aman...R001-009Bilo kako bilo, mailove vishe ne primam osim stotina reklama i ponuda i ko zna cega josh... neznam ko to uopste pregleda... prvo smo se zvali fiksnim telefonom do kasnih devedesetih proslog veka, pa smo onda preshli na mobilne telefone velicine cigala i onda je neko bez prethodnog upoznavanja sa mogucnostima provalio da postoji Mesage... e tu nastaje prava kataklizma... poruke stizu u 2 u 3 ujutru, bilo kad, jedna rec, il' stotinu, vishe veze nema... chatamo na MSN-u i na Skypeu a zivimo po 100 metara jedni od drugih a i kad se vidimo i sednemo da popijemo kafu ako telefon zazvoni groznicavo preturamo po dzepovima ili torbi da se javimo a uz to saljemo i primamo poruke ko jebeni roboti svo vreme, u oci se vishe niko ne gleda, radje u novcanik i mobilni. Pitam se samo, josh koliko cemo ovako ?

Monday, November 17, 2008

Sve sabirati na ove racune, nadajmo se da ce uspeti do polovine decembra...

Za sve novcane, bilo devizne ili dinarske uplate molimo koristite ovaj broj racuna:

325-9300700458950-96

kod OTP Banke Novi Pazar
sa naznakom: Enad Turkovic

-=-

Za Western Union i ostale transfere molim koristiti:

Enad Turkovic
Avnoj-a B/17 ili Postanski fah 137
36300 Novi Pazar, Serbia

-=-

Broj telefona za ostale informacije:

00 (0)64 513 0713

Sunday, November 16, 2008

I Evo, konacno....

HITNO PRODAJEM !

Stan u Staroj lucnoj zgradi u Novom Pazaru.
Stan je povrsine 63 M/2 u, III sprat, CG, Telefon, Kablovska
Cena po dogovoru. InfoTel: 064 503 9881

Thursday, November 13, 2008

Show Must Go On...

Portrait 03 Dan i ova noch, kao da ucinishe da se vishe ne secam ni minuta od juce, od prekjuce. Takav je niz. Takav je red. I pravilo valjda, da teze potiskuje lakse. Uvijek je tako i bilo samo nisam potrebe da to primecujem. Sad mi je to pred ocima. I ne odlazi dok ga ne konstatujem. Bash bezobrazno. A ti izgleda polako postajesh neko ko ce obeleziti svo ovo vreme ispred mene i sve ofarbati u svetle boje. Mozda naoko prebrzo ali je tako. To dobro funkcionishe. I to znam zashto je i neka je i merak mi je. I tebi je merak. Merak nam je. Ostalo je zasad sve onako sivo-crno i lici da odlazi polako. I tome se podjednako radujem. Za druge stvari vishe i nemoram da brinem jer razloge za brigu ne zelim sabirati nikad vishe.

Tuesday, November 11, 2008

Again and Again, to be solved

Ne, nista novoga osim sto sam opet poceo pisati, ovaj put, nadam se i zavrsiti zapoceto. Sad i imam vremena da se sav posvetim slovu u miru.

Neznam gde si ti ali se svakako nadam da si dobro i ponajvaznije zdravo. Znacilo bi mi da si dobro. I zdravo.

Ovde se dani vuku kao sasusheni listovi hladnim asfaltom nestajuci nedge. Ni drvece nema spokoja, ni vetrovi moji. Kao da su svi iznenadjeni, ulovljeni u cudu...

Nisam se ni ja tako razlicito osecao, do skoro. Opet sam sebe ulovio u mastanju, a opet sam sam sebe naterao da verujem da je sve shto prozivljavam jedino dobro. Bravo za mene.

Sunday, October 12, 2008

Sam... sasvim sam.

I kako je On zeleo i ovu bitku bijem sam. Ali, kroz svo ovo vreme naucih da biram bitke kako bi dobio rat. I pobedjujem, iz jedne u drugu, i ovu cu pobediti. Opet. I onda, silom inercije, pomislim, jesam li sve ovo morao da izguram bash Sam? Ma fakat da ne! Ali ljudi se po prirodi boje svega sto ne poznaju, shto im je strano, nepoznato pa radje odgovaraju sa definitivnim "Ne" nego da sebi bar malo vremena daju da o svemu promisle jer, naposletku, svima se 13092008067amoze dogoditi, ama bash svima, i shta onda biva? Ja se ne bi ophodio tako kako suoni za svih ovih 610 dana. Ne sigurno. Imam bezbroj primjera iz daleke i bliske proslosti i svi ukazuju da je to ipak samostalan izbor pojedinca. Ma i neka je! Jer, svi odgovaramo nekad i negde za sve shto mislimo i cinimo, zato uzdravlje"prijatelji" moji i ne sreo vas ja na putu u nevolji, nedaj Boze. Ovako ili onako velika lekcija. Toliko velika da hladno moze biti tema dobrog doktorata. Zaista. Ja odoh da bijem dalje svoje bitke sve dok ne ostanem sam na bojistu a vi uzivajte u saznanju bespomocnih i bespotrebnih ljustura od ljudi. Uzivajte dakle zajedno sa vashim opravdanjima i neka vas prate u stopu.

Monday, September 29, 2008

Ne mogu dalje sam, gushi me, ako ste tu oseticu...

Probao i sam i trajao skoro dve godine da risurse iskopavam od svojeg rada i predjashnjeg rada, sada to i da zelim fizicki ne mogu... ako ste svi tu, koji ste rekli da ste tu, bice mi lakse, sve ce biti bolje i kvalitetnije.

montage_clip#44Ocekujem da tu budete realno a ne samo radi imena, i kada se zavrsi ako Bog da na dobro, zelim da znam kome da zahvalim. Poimenicno, sa konkretnim podacima.

Probajmo. Ocekujem sve to.

Van FaceBook zajednice, kontaktirao sam preko 50 saradnika iz celog sveta ali to nishta ne znaci dok se sredstva ne pocnu slivati na jedno mesto.

Videcemo. Volio bi da znam da nisam sam u svemu ovome.

Monday, September 22, 2008

Od 8. jula do 21. septembra

06092008033Svashta sam prezivio, zaista. Mnogo naucio. Ponajvishe trpe jaku bol. Danima zaredom ponekad i sedmicama. Sad je neznatno lakse ali se cesto  i to moze trpeti.

Verovatno te interesuje ko je tu bio za mene? E pa prijatelju moj skoro pa niko. Tako sam valjda zasluzio. Ne moze biti drugo.

No cak i ako je tako bio  je to gromoglasan pad na zemlju, osvescenje koje te razdrma i ostavi samog da razmislish o svemu. I ako je. Enad moze jos.

Samo sam htio da pozdravim.

-=-

Saturday, September 13, 2008

DejaWoo

Evo vech hiljade predjenih kilometara, umornih, bolnih. Skoropa da sam naucio da mi bol bude dnevna i normalna stvar. A nije. Smeta mi da mislim, da idem dalje, da trazim sta trazim.

Dugo nisam pisam, nisam ni mogao. Od danas cu pisati svaki dan pa se Boze zdravlja citamo.

Sunday, June 22, 2008

End Of Part One - Begining of Part Two

I posle svega - Evo me. Tu sam a nisam onaj stari. Sigurno nisam onaj kojeg poznajesh. I meni je drago a sta ti mislish, veruj, nije mi vazno.

Bio sam do najdaljih planina, i iza njih, bio sam do dna najdubljeg mora i na vrhu najviseg oblaka. Svuda je bilo drugacije a ja sam isto nosio svuda - moju ljubav za Tebe.

Danas, u ovaj novi dan sve mi i pocinje kao drugi zivot, kao druga prilika da sve sebi iz pocetka dam, nadoknadim. Jedino tako mogu sagledati sve kao celinu. I bicu dobro bash na nacin koji biram, koji zelim.

Sve sto mi se vrtelo po glavi kao zelja sad cu ispucati da novim ustupim mesto.

Ono shto sam trazio - Nashao sam. Ne moram vishe da trazim.

Image351

Thursday, June 19, 2008

Changes...

I koliko ja to god skrivao doshlo je vrijeme korenitih promjena i necu im se opirati, eto, pustam ih u svoj zivot kao najbiranije goste!

Vi koji niste uradili shta je bilo nuzno uraditi zaboravite me odmah.

Babbha

Monday, June 9, 2008

U trideset devetoj, u vreme prosvetljenja dushe

DSC00750aGodine, tolike, mnoge, neke procherdane, neke sazdane uchenjem i jurenjem nepoznatog, da se sretnem s tim u lice... mnoge godine kojih se i ne secam i godine koje pamtim kao i mirise, ukuse i culna zadovoljstva iz njih... sve te godine.

I nicega se ne stidim, i ne postoji stvar koju sam uradio a da mi je danas krivo i ruzno shto sam to uradio. Ponosan sam na svaki tren svojeg zivota i tako ostaje.

I danas, u trideset devetoj, u vreme prosvetljenja dushe i padanja svih zavesa, eto, stojim, pred gomilama novih izazova i smejem se podignute glave i eno, mashem rukama da pokazem gde sam to ja u gomili i sretan sam.

Idem sad. Doci cu. Ovako ili onako. Budi Dobro.

-=-

Friday, May 30, 2008

Al' Uvek Me Rastuzi

Leb I Sol - Gypsy song

Sutka i Topana imaat edna maana sto ne se vo Indija
Za da vidi Krisna sto e toa zivot na vesela dolina
Jas sum setal, jas sum bil na zapad duri do Germanija
Za da najdam parce leb za mene i za mojata familija
E da imam ko sto nemam pa da kupam bel konj i da javam denje nokje i na jave, i na jave i na son
Sekoj od nas ima svoja dzvezda sto go prati dur e ziv koga sveti jako covek ima srekja koga gasne -sudbina
E da imam ko sto nemam pa da kupam bel konj i da javam denje nokje, i na jave, i na jave i na son
E da imam ko sto nemam kje ti kupam krevet za da spies ti so mene iljada i, iljada i edna nokj

Thursday, May 29, 2008

Pandemonium

Cetvrtak je 29. maj i vrelo popodne. 20 godina prije sve ovo bi mi ludacki odgovaralo i radovao bi se na trenutke vishe... I niceg novog. Svadje svadje svadje. I tako dalje ko shto Edo veli u pjesmi. Izgleda da su svi ovi predjeli predodredjeni da stalno stradaju. Da nema mira i da se vazda rushi kako bi se ponovo gradilo, zajedno. Huja, takozvana, bez koje te i ne smatraju zivim stvorom. Ludara jedna. Ludara stara. Ma, jednostavno prekinuti sve i ostaviti neka trune meni iza ledja. Nama iza ledja.

22142569-61323943Opet sam u nekom stanju cekanja koje ni sam neznam opisati a da se ne zaglavim u stare teme, a uistinu cekam hiljade stvari, vijesti, deshavanja, ponajvishe kontakata. Razumijem cekanje, rekoh prije, ali mi trenutno ne pashe, cini me usporenim pa cak i ovisnim od cekanih deshavanja. Ne volim ovo ma koliko mi potrebno sve to bilo shto stoji "iza" svega cekanja. No, videcemo, mozda se i nasmijem na posletku.

Grad u kojem sam rastao vishe to nije. Promijenilo se sve shto se da promijeniti pa i korenito drushtvo je promijenjeno tako da se ne umijem dalje uklapati niti zelim, te kao takav ocito ostajem po strani svih deshavanja i planiranja. E to mi prija :)

S druge strane, ono shto te moze vishe zanimati je moje unutarnje bilo. Ovih mjeseci to je opsta konfuzija i konstantno diranje hladnog kao smrti i pokusaj preskakanja ivice koja tamo vodi. Ah ne! Ne pokusaj da se ivica preskoci vech samo proba da li se to moze i kao da to moze liciti na vjezbu suicida? Ne, to svakako nije. Odmah zaboravi. To nisam Ja. Trazim, rekoh, dugo vech linkove medju spoznajama koje imam te linkove ka stvarima i prostorima koje ne poznam i nagadjajuci i dodavajuci sve svoje unutrashnje gradim varijante moguceg i isto razgradjujem. Obradujem se pa potom ostanem u nemiru, u tugama raznim, dubokim, ponekad bezrazlozznim. Ili imaju razlog tuge moje a ja isti nisam u stanju vidjeti. Videcemo.

Saturday, May 24, 2008

Suze, Sprdnja, Melanholija i Vrijedjanje

Danas je 24. maj 2008. par dana pred put. I jedno je sigurno svakako i toga se ne odricem nikada!

Sretoh ovo dan-dva desetine poznatih lica, nekad sam chuo preko neta, neke SMS-om neke Live. Procenat je zgrazavajuci. Od svih kojima je preneseno i crno-na-belo dokumentovano 2 lica su od 52 lica bar reakla reci koje odgovaraju situaciji. 1 lice je postupilo shodno situaciji... Ostali ? OStali su se pravili gluvi, slepi i nemi ILI su u najboljem skucaju mene izvrgavali sprdnji i raznim oblicima ogovaranja, vrijedjanja... Svijetu kojeg ja znam je zaista Kraj!

JAVNO SE ODRICEM SVIH KOJE SAM POZNAVAO I OSLOVLJAVAO DRUGOM, DRUGARICOM, PRIJATELJEM, PRIJATELJICOM! BRATOM, SESTROM. FAMILIJOM...

Da ne bude zabune svako zna na kojem je mestu u mojem srcu i tu nema mesta greshkama - ostali ce se prepoznati!

Svaka Vam cast!

journey-home

Thursday, May 22, 2008

Waiting For The New Winds To Come

thelastEto, nisam ni znao da ima, ima puno ljudi koji sve ovo citaju i istome se opet navracaju. Bash da se obraduje covek!

E pa nisam bash podugo nishta pisao, nisam ni bio tu, nisam ni zeleo, nisam imao kad... deshava se, nije moja volja. Eto, hajd recimo da sam sad tu, ovako il' onako i da cu svremena na vreme postovati one komadiche zivota za koje pomislim da su vredni deljenja s drugima.

Dvadeset i drugi maj je, cetvrtak popodne, u vreme koji neki zovu "iza rucka" :)

Eto cekam, cekam neke vesti, cekam neke stvari, cekam. I naucih tu veshtinu bash dobro, da beskrajno strpljenje naucim da vreme koje potrosim cekajuci ne smatram bacenim, naucih. Skoro pa na silu. Al' naucih. 

Istina, zdravlje, da, ono zdravlje za koje kazu "samo zdravlja covece", e bash me je to zdravlje zezalo i cinilo da vreme kompletno posvecujem reshavanju problema zdravlja. Nishta mi drugo ni za tren nije bilo vazno. Nista nije imalo tu vrednost i snagu da mi misli okrene na drugu stranu. A, evo i dok pisem, eto opet mislim o zdravlju i shta ce i kako biti i kad se sve to okoncava i kako zavrsava uopste.

Bice kako biti mora, od svega se toga pobeci ne moze.

Putovao sam, ne spomenuh, dosta ovih sedmica, nekako se nameshtalo da sam onamo potreban ili tamo zeleo da idem. Putovao. Do skora sam bio u stanju da potpishem da je putovanje jedina stvar koja me relaksira i koja me cini konstantno otvorenim i pozitivno napetim :) aha! :) da uchim, cujem i vidim... do skora... sad vishe ne mislim tako.

Pisacu veceras ako mi to umor bude dozvoljavao.

-=-

Monday, April 14, 2008

Amnezija

LJ01 I, zaboravljam, zaboravljam polako, s vremenom, sve shto mi je nekad punilo misli, zaboravljam dane, imena, obaveze, zaboravljam, stalno... ili se to samo gospodin mozak cuva nekakvog prepunjavanja ako je to uopste moguce ali ja zaista ne pamtim ni tako bliske dogadjaje, mozda i tako vazne... i pitam se da li kao svjestan toga znam vishe ili sam samo u loshijoj situaciji, a zaboravljam i dalje...

I cesto, jako maglovito, pitam se da li sam ti rekao sve ili sam samo o tome mislio, da ti kazem, da spomenem, da li sam rekao na usta svaku misao koju sam nosio za tebe ili nisam i ako nisam shto nisam kad sam mogao, ako sam uopste mogao... jesam li?

Kontinuum vreena koji me opseda od kad za sebe znam kao i krivljenje vremenske ravni ovde se manifestuju krivim (curves) u secanju, u pamcenju, u svemu shto bi moralo biti "zabelezeno".

Ako si tu i ako ovo citash onda znash shta treba da uradish jer sam ti to svakako nekako vech preneo, pa, eto, vreme je da se to uradi jer ne vidim drugaciji nacin da se ovo nastavlja.

-=-

A u ovo shto slusas sam 100% siguran.

-=-

Wednesday, April 9, 2008

Ako vech nisi tu...

LJ10Ako se u nizu kao perle ruzni dani mogu nizati, eto, onda sam ti ja najveci arhivar perli na svijetu. Tako mi i to valjda postalo normalno da mi na svaku stranu sija, da sa svake strane ocekujem po jedan plahovit udar sudbine a svaki bez najave...

Ja vise i ne brojim perfektne dane mojeg zivota jer od kad nisi makar i na onaj nacin tu za mene smisao je jednolican krug, i kretanje u njemu, do besvesti. Sta je to kreativno da me danas moze pokrenuti?

To odavno ne videh, ni slucajem, ni greskom. Sada raspoznajem samo tonove crne i neke nove sjajeve u njoj. Moja je ruza plava. Mavi plava. Misli su mi razasute vjetrovima kojima se toliko radujem da uskliknem od srece. Nalazish li potrebnim moj mir? Ja vise ne.

Podvarijanta nemira stoji kao stub nosac svakog jada za koji znas. A ja bi u bijelom, u tirkizu i boji pijeska naslikao ljubav uzivo. I osmjehe i dodire. Slucajne. Spontane i skrivene. A ne prestajem da sanjam. Da vidim sve s druge strane svega naseg. Tvojeg.

Ako vec nisi tu negde - pojavices se. Ja to znam i vjeruj da zadnjim nervima to cekam. Taj novi bijeli list kansona i sve boje svijeta s druge strane. Ma samo se ti meni desi a ostalo je vech definisano svime sto smo mi. I nasmij se kad ustanesh jutrom.

Sve medjuprobe, sva medjudeshavanja, sve sto je medjuvreme, sve je tu da nas udalji, da da krive znake, izvrne putokaze, prekine mostove. Sve. Sve sem misli kad ostanem sam kasno u noc, u jutra. Da sacekam novi dan. I sunca zrak da mi lice dodirne prvo.

-=-

Saturday, March 29, 2008

Pred vikend

Istina, davno ni rech nisam napisao. Zivot te ponese i brzina svih dogadjaja oduzme svaki tren. Mnogo toga se izdeshavalo. Brzo :)

Nocima mi se ista misao vrti po glavi i bez uspeha pokusavam da je oteram dalje od sebe. K'o dosadna muha. Na ono kad navali... Nebitno. Vetar i ovaj sneg, koji to i nije, vrachaju me nekoliko meseci unazad. O potrebi da budesh voljen stalno razmishljam. 

ftgSmor chekanja potrpan nervoznim neodmerenim koracima neizvesnog i stotine sati racunanja i prebiranja po sechanjima. Gomila brojeva i imena. Polovicno zapamcene noci i maglovita jutra povratka u stan. Godine su takve prosle. Decenije poBogu... Nista cime bi se ponosio ili isto postavio kao fotografiju u ram iznad necega. Ama nista.

Napokon, dolaze bolji dani, najbolji, najodabraniji. Ono shto je lose, eto, sada je iza ledja. Ne vratilo se. I On htede tako da u zivotu pronadjem kompletnom igrom slucaja Prijatelja.

-=- 

Thursday, March 20, 2008

Zidovi Chilibara

Sam sam. I Cetvrtak je. Pred Petak. Veliki je kazu, svuda po svetu. Meni je svakako vazan. U danima koji su iza svasta se deshavalo ono kad krene odjednom ali i to eto ima sad svoju drugaciju konotaciju.

Ono shto je vazno je da se opet osecam delom tima i da cu tu moci da pokazem najboljeg Sebe ako za to budu postojali uslovi i volja.

626004_85907876Jak sam, stoji, uspravljam se, vishe prividno nego realno ali i to je pomak u odnosu na sve letargicne dane iza.

Vech je jasno da se daleko iza horizonta vidi sunce sjajno i nasmijano, jasno je da ce se stvari deshavati utvrdjenim putanjama i da se tu nema cemu brinuti. Brinem jedino kako da sve dobro shto mi dolazi vratim dvostruko dobrim i da u svemu nadjem obostranu srechu u izvodjenju bilo kakvih zahteva.

Neka nam je Gospodar Svitanja u pomochi i neka nam obaskava ispravan put u svemu shto je pred nama.

-=-

Tuesday, March 11, 2008

Like a Tattoo

E bash, bash kao tattoo koji nosish, kao biljeg, kao "obelezen" shto kazu stari e tako se moj zivot i promijenio na tumbe, opet shto stari kazu.

Za jako kratko vreme puno se odnosa sa ove ili one strane prostim recima, jednostavnim, izmijenjalo tako da je skoro pa nemoguce vjerovati da je to izvodljivo. Neke su stvari smesta pogubile znacaj a neke su, opet, dobile na njemu. Umijem li ja to ?

I odjednom, kao duhovi proshlosti, pojavljujesh se i otvarash mi sve vrata za koja nisam ni znao da kao takva postoje. Bez rijechi, nasmijano, provodish me polako kroz jedna po jedna i kako vrijeme prolazi shvatam da sam puno vremena bacio, pogubio... i sad, eto opet znam svoj put.

Bicu jak. Bicu opet vrlo jak. Kao do skora.

-=-

Wednesday, March 5, 2008

Kao Leptiri, Kao Zagrejavanje, Kao Ja

Kisha... Svo vreme ovog popodneva. Evo i noch a kisha je. Kao da nebo zna za moje prechutane radosti. Kao da zna. Zna. Hodao sam a da i ne primetim gde sam. Odavno to i nisam. Uradio.

Ova mi se noch tako posebnom cini. Bar meni, iznutra. Ako sam tako komplikovano, na toliko nivoa i podnivoa trazio, bice da sam trazzeno i nasao. Trazzi trazi pa cesh nachi? Stoji da je tako. U cemu je lepota? U tome shto je gomilu svega nepotrebno govoriti. Gotovo sve je neizgovoreno shvacheno. Ipak, volim chuti, chitati, slusati. To je kao kad u muzeju naidjesh na predmet ciju svrhu neznas a ne zelish da procitash. Nastavish dalje pa se onda vratish na nize spratove i Odjednom ukapirash shta si upravo pre gledao. Trcish stepenicama ka Gore. Jurish. Pronadjesh i zastanesh. Pocinje li onda divljenje?

Nekako sam sasvim slucajno i poceo da volim nochi i da u njima nalazim svoj mir i svoj svet. Nekako mi je noch doshla uvek kao smiraj svega i mir pre nemir, kao vreme koje je samo moje a koje mi kao takvo uistinu treba.

I onda kad noch uranja u dan, kad je evidentno da sve u miru mora da zaspi, mora na pocinak, iako je naopako vreme, sklopim ruke, stavim ih na lice, udahnem, izdahnem, pomislim koliko me u svemu ima i koliko mi je On dozvolio da budem veliki i shirok, pomislim gde si ti i shta sanjash. Pomislim.

Do nedavno sam dane menjao za nochi, ponekad obratno, trazio sam jake vetrove da me ponesu, uznesu, odnesu, jurio niz litice planina i brda koja su probala da mi prkose, trazio po dnu okeana stare znakove prolaska velikih vojskovodja, s kraja na kraj sveta spajao mir i nemir, i eto, eto me tu, sav umoran i svestan da svet ne mogu promeniti. Mogu zato sve shto je ova glava zapamtila, shta su ove ochi videle pretochiti u Rech. Teshku ili laku, za tebe ili za mene, za nekog ko je nash.

I tako, spominjuchi Argentinu, setih se deceka koji je uporno shvrljao po zidu jedne bogatashke kuce u Cordobi, a meni ko stalo da to ne radi. Klinac je sav pocepan i jadan pokusavao da ispishe neshto i posle svake povucene crte pogledao bi u mene da mu u znak odobravanja klimnem glavom. Bio je to najvreliji dan koji pamtim. Bio sam sasvim sam. Daleko od svega shtose zove dom. Opet, sretan shto su sa svih strana oko mene nepoznati horizonti koje treba prehodati. Tada. Mah... nebitno. Pricacu ti sve nekad, uzivo ako to uopste bude imalo znacaj.

-=-

Sometimes I Dream

Istina  je da me muzika ne prati svuda gde se krecem i da sam naucio da ignorishem zvuke koje ne zelim da ccujem ALI ovo je najverovatnije najkompletnija, najlepsa pesma koju sam cuo u poslednjih 7-8 godina a da me ne ostavi ravnodushnim. Hvala!

Monday, March 3, 2008

Major Plan

Znash li kako to izgleda kad 15 godina spremash neki plan, kad svaki dan oduzmesh ili dodash neki delich i, na posletku, imash Plan pred sobom. Jedino shto trebash su igraci. Kad imash igrace - igra moze da pocne!

Plan koji je 15 godina usavrsavan beskompromisno, svakodnevno, svakonocno, svakojutro, :) svae minute koja je bila slobodna i u skladu sa osecanjima koja imaju i dalje podrsku OneTrackMind mashine, eto, taj plan je kao dijamantska burgija kojoj nema zapreke, zida, zastoja...

Kad odbrojavanje pocne i kad se poslednje kapi znoja bezznacajno otkinu sa lica i rasprsnu na hiljade komada o asfalt, tebi ce izgledati da se svet srushio i da iza te tacke ne postoji nishta Ali sve tako i treba da izgleda, meni ne, ne iznutra. Ja sam plan.

Savrsen plan je plan koji nema nedostataka i kazu da takvo shto ne postoji. Lazzu. Gledam u njega u ogledalu. Plan koji hoda, hovori i non-stop menja kljuceve i lozinke, pretvara se iz potrebnog u izopsteno. Moj plan.

Deo si njega odavno. Prepoznajesh li se ? Uostalom, sanjacesh detalje :) pa cemo znati.

Saturday, March 1, 2008

Promjene...

Mijenjao sam se godinama. Desetljeche i vishe. Svaki dan, svaku cijelu noch, da postanem bolji i korisniji covjek. Promijenio sam se i ovakav sam kakav sam sada spreman da kao ovakav i napustim ovo Zemlje, ovo zeleno-plave lopte zanavijek. Nikome se ne opravdavam. Nikome ne zelim rechi izvini. Sve shto sam uradio tada je mozda i imalo smisao i ja stojim iza svega kao iza svoje greshke ili svoje nakane.

Ne zelim se ni u razgovoru ponashati tako kao da sam ja "onamo" u onom vremenu a neko drugi u ovom sad. Ne, ne zelim. To nije ispravno. Nije fer i nije primereno covjeku.

Ipak, dozivljavam pokusaje da se moje stare navade stave u kontekst "danas" ili "sad" te da se tako prema meni i proba ponashati. Zaista tuzno je to. Ja razumem njih, razumiju li oni mene ? Ili, ili ce nastaviti da me posmatraju kroz prizmu koja im odgovara sticajem postavljenih okolnosti? Ne dozvoljavam!

Ja znam ko sam i vrlo dobro znam shta sam. Znam shta sam i ko sam bio a, eto shta sam i ko sam sad. Sad za sad. Ne moze sad za nekad. Nedam i nek se sve skrshi. O ljudi!

-=-

Wednesday, February 27, 2008

Da se Vratimo na pricu price

Na koliko se ljudi u zivotu moze racunati? Na koliko se njih mozesh osloniti a da nema posledica ni po tebe ni po njih ? E taj broj je broj tvoje vrednosti. Broj tvojeg ucinka. Broj tvojih zasluzenih poena zzivota. Ja mogu racunati samo na Tebe a svi ostali imaju svoje razloge shto su tu i svoje zahtjeve, to nije pravo racunanje. Znash o cemu govorim.

Kad se trazi - neumitno se bez pitanja Daje. Svako pitanje oduzima karakter trazenja i pretvara ga u obicnu trgovinu. Tako s Tobom ne komuniciram. Sve je otvoreno. Savrseno jasno i bez posebnih razloga Tu. Sretan sam zbog toga, najvishe.

Jednom sve ce biti i otvoreno jasno. I docekacu taj dan.zimski

Saturday, February 23, 2008

After The Cancelling Operations

Nisu vishe stvari toliko nejsane. Sve postaje jasnije i jasnije. I ono shto je bilo pod "mozda" i pod "videcemo" sad je apsolutno jasno. Bash tuzno. I shteta. Pitam se da li sam mogao i da ocekujem drugacije. A zamisli juce sam spavao 4x po par sati, i celi dan i mislim o tome, bash uvrnuto. Nisam bio ni umoran ni na lekovima, bash clean i odmoran. Neznam razloge. Pasce mi na pamet vech. Valjda.

Jedamput, ne tako davno, stari covek (nekoliko ih je u mojem zivotu) rece da je opasno vracati se u proslost i kako proslost umije da te povuce i tamo zarobi, vazda ostavi. Slazem se. Tek sad. Opet, i gledanje u daleku buducnost te "dize" sa horizontale realne danashnjice i odvaja od mogucih nacela, mogucih stremljenja ili zelja... i jedno i drugo je zamrshen put, nalik spirali koja se opet negde u nevidiku spaja u isto... jednom se i to nauci i valja to poshtovati.

DSCF0002_2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Verovatno i ti pamtish dane, kad sam stotine pitanja sazzimao u jedno i dobijao odgovor u toku istog dana. Vidish, danas to vishe ne umijem. Ili ne zelim da umijem, jer sve je vishe stvari koje ne zelim da umijem i da znam. Tako je jednostavnje ziveti, voziti dalje, terati unaprijed. Lakse je prochi noch, prespavati, drugima uciniti lakshim dan, i noch.

A istina je da sam zapostavio sve shto sam trebao cuvati, sve one kojima sam trebao podariti vishe paznje i ljubavi, vishe minuta, sati, dana. No, dok sam zziv to se moze popraviti, i vech vidim, kako ni njima samima nije jasno "zashto" to radim. Nenaviknuti na paznju koja im pripada, na ljubav koja je njihova, na vreme koje sam pregazio nishtavnim i praznim bacanjem. Popravicemo.

Vazno je da znam i da znash da zelim da menjam stvari. Evo, vech to i radim. I, osecam se mnogo bolje.

Wednesday, February 20, 2008

Fly Away!

Da li se moglo shta drugo ocekivati? Vala nije. Da li sam prenaglio, opet) u premeravanju tudjih stremljenja? Vala jesam, debelo. Opet, iako se nemam cemu chuditi, sve me ovo besh ga boli ovako ili onako. Ala mrzim ovo! Auh!

kraFi

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Znam da cekash, na prozoru, ali ovo shto se deshava lomi mi krila, svaki dan vishe i ja nemam cime poleteti. Jedino mislima, u mislima. A i tamo je haos i opsta konfuzija utrpanih stvari i dogadjaja... besh ga... a eto i ti idesh, tako rekoshe, u bolje sutra, veceras, ujutru. Tamo gde je mir i gde vetrovi ponesu lagano tamo gde zelish... mora biti da je to raj za nas letache, za nas shto nochu krovovima trazimo umorne dushe da im eliksira damo, za nas shto do sabaha bdimo i jurimo gradom ne bi li nashli nekoga kome je oduzet san... da mu se san vrati, da mirno spava, dalje i da nikad ne sazna da smo to bili Mi.

-=-

Tuesday, February 19, 2008

Shta Drugo ?

P10100232

Nema nacina da ti objasnim koliko je sve shto me okruzuje postalo (a nije bilo) bedno i jadno, iskrivljeno i pobodeno up-side-down a sve bez cilja a sve bez valjanog razloga, ma nichim opravdano.

E dragi moj prijatelju ili kako god da te nazovem Dnevnice dogadjaja, e kako se god ti meni lepo zvao mislim da iza ovog posta nechu pisati o dnevnim dogadjajima ipak. Ipak sve to ljudi citaju i stavljaju u svoje zamishljene kontekste koji blage veze nemaju sa onim shto ja chinim, mislim, radim i cemu idem. Bolje je da se Ti i ja povremeno ispricamo onako u nevidjeno od-do nego ovako. Veruj. Provereno.

Monday, February 18, 2008

Vertigo

Bolesni umovi kljucharaa. Svjetlosti samo na kraju hodnika, tunela. Sve se u tim crvljivim glavama svodi na dan vishe. Kolabirani. Zakljucani kao dusha fetusa. I mislim, o tome mislim dok gledam u ochi muchitelja kako klipove stezze vishe i jace, cini mi se u nedogled. 100_5279

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vatrama shuma dalekih dimove nosah daleko dalje da crne oblake premestim na drugo mesto. Da suncu mesta dam. Za to bih prognan. Zagubljen u neznanoj noci. Ostavljen da me zaborave. Da me ukinu. Da me sklone sa zbira. Da me nije.

I zazvonice telefon, i cucu tu jednu rech, i pochi chu. Ti cesh znati gde sam otishao, nemoj tugovati.

-=-

Friday, February 15, 2008

Paintings On The Wall

P1010020aa14

Onako slucajno naleteh, preturajuci po starim papirima, na pismo koje me premota celih 20tak godina unazad. Mirisi su definitvno chudo i bolje vrate pamcenje u odredjeni trenutak nego hiljade objashnjenja. Mirisi su Chudo.

I miris Tebe, ostaje zauvek tu, okolo mene, svuda gde dishem, gde hodam i boravim, samo ga pozovem po zelji i sve je tu kao naslikano, za tren.

Kad sam kod slikanja, nisam davno, slikao. Spremljena su platna, cekaju, boje cekaju, chetke cekaju, sve je spremno sem mene. Ja se u svemu tome ne nalazim, ovih dana, sedmica, meseci, tek ponekad dozvolim rukama da urade shta misli govore, i tamnicar sam svojih misli godinama. Kako egoisticno, Boze... Opet i to malo shto se kao platna zavrshi dobro je, sjajno, fantasticnih tu komada bude, nazalost, kao i svi, isti ti komadi zavrshe u rukama i po sobama ljudi koji ne zasluzuju da poseduju takvi shto, novac je njihov alat i to me proganja kao najgori koshmar.

Pokloni se tu i tamo po neki komad, tome se vishe radujem, ali slikano mesecima shto tek tako ode, nestane, bez obzira na nadoknadu... a slike su kao deca... mozesh li odvojiti jedno dijete i prodati ga? Tek tako? Bolo kome ? U bilo koju kuchu ga poslati da vecito zzivi?

-=-

Monday, February 11, 2008

Always believe in your soul

Thank you for coming home
Im sorry that the chairs are all worn
I left them here I could have sworn
These are my salad days
Slowly being eaten away
Just another play for today
Oh but Im proud of you,but Im proud of you
Theres nothing left to make me feel small
Luck has left me standing so tall
Gold
Always believe in your soul
Youve got the power to know
Youre indestructable
Always believe in,because you are
Gold

Glad that youre bound to return
Theres something I could have learned
Youre indestructable,always believe in
After the rush has gone
I hope you find a little more time
Remember we were partners in crime
Its only two years ago
The man with the suit and the pace
You know that he was there on the case
Now hes in love with you,hes in love with you
And my love is like a prison wall
But you could leave me standing so tall
Gold
Always believe in your soul
Youve got the power to know
Youre indestructable
Always believe in,because you are
Gold

Glad that youre bound to return
Theres something I could have learned
Youre indestructable,always believe in

TAKO JE TAD REKO, TAKO SAM TADA MISLIO I TAKO DANAS MISLIM!

-=-

Crno-Belo

I dalje mnogo volim ovu pesmu:

Nema shta mnogo da se isprica kad se text fino razume.

-=-

Sunday, February 10, 2008

Usputno svesabrano :)

Evo sad se probudih. Nista ne sanjah a i nisam nesto preterano zeleo. Pod chebetom. Glupi mobilni tu, fiksni tu. Ko cuvari. Vazda budni. Tespih u ruci, nabrojan hiljadama hiljada puta Njegovim imenom. I nosi mi mir, sad, izmedju dana i noci.

Govorio bi, prichao satima. Ne vidim s kim. Ustajem, evo, iz kreveta, ljuljam se i hodam kao kad beba pravi prve korake. Smesan sebi samom.

I da izadjem, ma, dugo bi da hodam nego kud god da krenem dodjem do kraja puta i nazad. Nemash kud. Prekratko je na sve strane. snype_2331

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I smanjuje se. Ludo.

Hodah. Kratak krug. Par zbunjenih prolaznika sa pozdravima koji u podlozi imaju "u jebote, kako si covece?" bash kao duha da vidoshe. Glupost.

Evo, zavrsih u Romansi. Nedelja vece. Divota. Bez guzve a i espresso se sprema s merakom a ne mehanicki. Pristojno. Broj zvijezdica: dvije! Par ordinarnih muvatora sa svojim vazda pobednickim pricama i pun stol skupe hrane. Neka. Njihovo je.

(...)

Nesto kasnije, hodajuci opet nailazim na stravichan chopor pasa ispred zgrade u kojoj zivim. Igraju se. Jure kola. Po neki ostane pod tockovima ali ih ima nebrojeno puno pa ne primecuju, ocigledno. Prodjoh mirno. Digoh glavu, pogledah u prozore. Udjoh u ulaz. Izbrojah stepenice hodajuci kroz mrak. Otvorih vrata. Evo me. Opet ce slichan krug.

-=-

Kad Krenem Korakom, da se ne vratim

 

Kao pomahnitala recna bujica e ove
Misli tako jure i ruse sve shto se
Smije zvati zabranjenim i pravilom
Rushe i kidaju sve shto smeta tuda
I Ovom celom Godinom

I bash me je briga shta ce ko reci
Kad najveca plima polomi ocekivano
Smejacu se tada u basti pod palmom
Mirne dushe Mirne savesti spokojno
I Ovom celom Godinom

Bichu nedodirljiv recima i mislima
Bicu sa neke druge strane zidova a
Sve shto ostavljam ostavicu cudnom
Nekom novom pokusaju da sve ocveta
I Ovom celom Godinom

.

470321_99428105

.

Josephine

Jasno znash da sve shto radim radim po navici i bez spoljne kontrole. Ono shto se pre deshavalo u mojem zivotu samo je puki nastavk, navike i htenje zarad postizanja prijatnijeg okruzenje tipa "tu si gde si".

To nisam ja. To znash i Ti, znam i Ja. To svi znaju, iako prechutkuju godinama da su svesni da momenat koji cekaju od mene moze da prasne svake sekunde, samo da se uravnaju kockice. Verujem da je svima njima to beskonacno, naoko, mucno, cekanje. Meni nije. Ja znam datume, znam mesta i ljude. I sretan sam zbog toga, posebno sad kad kompletno mogu da acunam na svoje telo i um. Ooo to ce mi trebati u 100% efikasnosti.

Zashto? Zato shto je pametnije birati lica koja znash i kojima ne treba da se crta danima da bi se docaralo govoreno. Eto zato. Zato shto je izmedju prve reci i zelje da se sve stvara i ima nekoliko sedmica a ne nekoliko meseci, godina... a ja, ja sam umoran od novih pocetaka, obuke, nadogradnje i upotpunjavanja, treba mi neko ko je vech kompletan, bez strahova i sa vetrom u krilima. To bi trebalo da znash.

-=-

Friday, February 8, 2008

Nemoj Da Mislish Da Ne Mislim

Kao kad se Zemlja ljulja, sve stane. I stoji tako, beskonacno dugo, naoko bez razloga, dok ne pitash. Malo je poziva, saznanja, reci, koje me bar na tren nasmeju, ucine sretnim, veselim. I, onda, pitam se. Koliko su svi ti ljudi svesni da me ne povredjuje sve ovo shto ochima mozesh gledati? Ali, zaista me ne dodiruje. Ja nisam tu za takve slike, takve nemire, neocekivane dogadjaje. Nisam tu. Bole me ruke, pisacu posle.

(...)

Otimacina na sto nacina eto u shta se pretvara sve ovo okolo shto ochima mogu da vidim i mozgom da razumem... ludara jedna obicna... sve je otishlo u Honduras...

(...)

Kishni dani dolaze, oni predivni za kunjanje kad je covek onako rahat i miran u svemu, kad ima i kad ne misli o i za sutra, kunjachu svakako iako nishta od gore propisanih uslova ne zadovoljavam.

-=-

Sunday, February 3, 2008

Utorak-Sreda ?

Nisam vishe siguran u sve? O da, vrlo sam Siguran. Da li osecam nemir u danima ispred sebe? O ne ne Osecam. Vidim li nekoliko sedmica unapred? O da, Opet to mogu i prija mi :)

Od svih neverovtno silnih odlaganja, eto, ovih dana, naucih da biram cemu se valja radovati i zaista cekati a shta je sve od toga prosto djubre i jufa. I taj osecaj prija. Neosporno. Oslobadja brate jer nema stega vremena. Pa nije li ?

down

Kontakt #1 (inostranstvo) kaze: "Ma daj bre shta cekash vishe dolazi smesta ovamo, dani prolazae a dani su kesh! Ti, svega mi ko da kofere para imash! Dolazi!"

Kontakt #2 (inostranstvo) kaze: "E? Da te pitam? Jesil u poslu s nama ili nisi? Ako jesi pakuj kofere i leti ovamo, prolece je batice aman!"

Kontakt #3 (inostranstvo) kaze: "Hej brate! Daj bre pakuj se trebash nam i nemoj da i ovaj put nadjesh razlog da nas otpuhash ko da si pun jebote ko jebeni brod...."

A ja? Eto cekam. Cekam da cujem ko je Predsednik. Cekam da osetim shta ce se svuda okolo deshavati. Cekam da svojim ocima vidim da sve shto ostavljam ostaje u miru i bez problema koje bi ostavio za sobom. Eto cekam. Ne dugo ali cekam.

-=-

Koliko josh ostaje?

Svim snagama unaprijed, guram, bolje rechi vuchem, ko sve Sizifov posao, teram da sve ne stoji na mrtvoj tacki.

Snage imam, volje imam, znam kuda i kako.

592100_40137939

U ovoj beskrajnoj igri dana i nochi nalazim se uvek tu negde izmedju da oboje vidim i da oboje spoznam u potpunosti, da ne donosim zakljucke, to nije moje, da uzmem sve shto mi prija i zakljucam u ovu glavu za neke nashe dane shto brzo dolaze. Jer, na posletku, znamo li mi ko smo i kome idemo? O da, neki od nas sjajno precizno to znaju.

Znam da ka meni ide lavina novih spoznaja i da cu biti u prilici da u jednom momentu sve to razlucim u svojim mislima i da odaberem najbolje za sebe, ono najbolje u najgorem. Cekam taj tren. I pripravan sam. Smiren.

Neki "superstar" prica sa TV-a, padezi, podprdice... o Boze moj, supertar... majko moja mila... pobude u meni ona primalna osecanja gde je vaznije da nekoga nema zarad svega shto sledi... ccc...

-=-

Smiraj

Sklopljenih ociju, zatvorene dushe
Cekam taj momenat susreta nenadano
Kao buntovnik koji nema strpljenja
Bilo koga zvati, zna da je stradao

Ocarani istinama zavuceni u klupko
Divim se sjaju svega sto pozivesmo
Bezbroj nezborjanih koraka u dalj
Sputavaju mi ochi dana koje otesmo

A Sve sudbini da das ne bi bilo te
Da tu, kraj mene sate zbiras i san
Otkljucavash i sva zatvorena vrata
Da mi dodje, jednom, taj divan Dan

 

I nije se puno toga promenilo od juce, od prekjuce, i nije se nishta pomerilo ni korak unapred il dva, sve je ostalo merljivo isto i nema ni pomaka. Ni razlika.

Cuvaj Sebe.

-=-

Hmm, lay low, nobody move until I say so!

P1030910a Kad stanesh na noge i uspravish se, prvo shto mozesh ocekivati je da svi probaju da te vrate tamo gde si i bio - dole, na zemlji. Nishta neobicno. Bash ocekivano. Fuj!

Mirni, i prema meni blagonakloni dani, sazdani od novih suncevih zraka i vetra kojeg tako volim i valjano je potroshiti takve dane na beskonacne shetnje toplom zemljom. Svakako. Eh, dakako.

Nisam ni uspeo da nadjem vremena da se obradujem novog stanju duha i tijela. Svesti. Nekako odmah, po navici, staroj, gadnoj, uskocih u dnevnu rutinu i opet dozvolih da me dan nosi i vodi kako i kada zeli. Prestajem smesta. Obecavam.

Nedelja je i eto - radujem se. Radujem se danu, radujem se svetlosti sht opet pokusava da uleti u sobu kroz roletne, stare i zelene, sve s rupicama. Navalilo svetlo onako junacki iako zna da sam ljubitelj tame, polutame, mraka i predvecerja. Bice da je svjetlost ovaj put u pravu. Dakle - poslushajmo!

-=-