Sam. Ko vuk. Ne onaj s Pestera il brda, ne. Ko onaj indijanski vuk sto ne moze nazad u pleme, a i ne zeli. E tako sam.
Spustenog praga napetosti, hodam. Gegam se. Vucem. Sve mi jedno dal' ce kisa i poplava, tsunami il zemljotres, erupcija vulkana, ma sta god. Sasvim mi sve jedno. Ono bash bash. Briga me.
Volio bi da vetar opet navali i da se kao nekad druzimo okolo. Volio bi.
Neznam ni sam sta nas je to nateralo da verujemo da sve mozemo sto hocemo u ovoj prokletoj pustari. I sta cu ja ovde? Sta radim ovde? Zelim li opet Nomad biti?...
-=-
