Ne mogu dalje sam, gushi me, ako ste tu oseticu...

Probao i sam i trajao skoro dve godine da risurse iskopavam od svojeg rada i predjashnjeg rada, sada to i da zelim fizicki ne mogu... ako ste svi tu, koji ste rekli da ste tu, bice mi lakse, sve ce biti bolje i kvalitetnije.

Ocekujem da tu budete realno a ne samo radi imena, i kada se zavrsi ako Bog da na dobro, zelim da znam kome da zahvalim. Poimenicno, sa konkretnim podacima.

Probajmo. Ocekujem sve to.

Van FaceBook zajednice, kontaktirao sam preko 50 saradnika iz celog sveta ali to nishta ne znaci dok se sredstva ne pocnu slivati na jedno mesto.

Videcemo. Volio bi da znam da nisam sam u svemu ovome.

@ 

Od 8. jula do 21. septembra

Svashta sam prezivio, zaista. Mnogo naucio. Ponajvishe trpe jaku bol. Danima zaredom ponekad i sedmicama. Sad je neznatno lakse ali se cesto  i to moze trpeti.

Verovatno te interesuje ko je tu bio za mene? E pa prijatelju moj skoro pa niko. Tako sam valjda zasluzio. Ne moze biti drugo.

No cak i ako je tako bio  je to gromoglasan pad na zemlju, osvescenje koje te razdrma i ostavi samog da razmislish o svemu. I ako je. Enad moze jos.

Samo sam htio da pozdravim.

-=-

DejaWoo

Evo vech hiljade predjenih kilometara, umornih, bolnih. Skoropa da sam naucio da mi bol bude dnevna i normalna stvar. A nije. Smeta mi da mislim, da idem dalje, da trazim sta trazim.

Dugo nisam pisam, nisam ni mogao. Od danas cu pisati svaki dan pa se Boze zdravlja citamo.