Godine, tolike, mnoge, neke procherdane, neke sazdane uchenjem i jurenjem nepoznatog, da se sretnem s tim u lice... mnoge godine kojih se i ne secam i godine koje pamtim kao i mirise, ukuse i culna zadovoljstva iz njih... sve te godine.
I nicega se ne stidim, i ne postoji stvar koju sam uradio a da mi je danas krivo i ruzno shto sam to uradio. Ponosan sam na svaki tren svojeg zivota i tako ostaje.
I danas, u trideset devetoj, u vreme prosvetljenja dushe i padanja svih zavesa, eto, stojim, pred gomilama novih izazova i smejem se podignute glave i eno, mashem rukama da pokazem gde sam to ja u gomili i sretan sam.
Idem sad. Doci cu. Ovako ili onako. Budi Dobro.
-=-
