Pred vikend

Istina, davno ni rech nisam napisao. Zivot te ponese i brzina svih dogadjaja oduzme svaki tren. Mnogo toga se izdeshavalo. Brzo :)

Nocima mi se ista misao vrti po glavi i bez uspeha pokusavam da je oteram dalje od sebe. K'o dosadna muha. Na ono kad navali... Nebitno. Vetar i ovaj sneg, koji to i nije, vrachaju me nekoliko meseci unazad. O potrebi da budesh voljen stalno razmishljam. 

Smor chekanja potrpan nervoznim neodmerenim koracima neizvesnog i stotine sati racunanja i prebiranja po sechanjima. Gomila brojeva i imena. Polovicno zapamcene noci i maglovita jutra povratka u stan. Godine su takve prosle. Decenije poBogu... Nista cime bi se ponosio ili isto postavio kao fotografiju u ram iznad necega. Ama nista.

Napokon, dolaze bolji dani, najbolji, najodabraniji. Ono shto je lose, eto, sada je iza ledja. Ne vratilo se. I On htede tako da u zivotu pronadjem kompletnom igrom slucaja Prijatelja.

-=- 

Zidovi Chilibara

Sam sam. I Cetvrtak je. Pred Petak. Veliki je kazu, svuda po svetu. Meni je svakako vazan. U danima koji su iza svasta se deshavalo ono kad krene odjednom ali i to eto ima sad svoju drugaciju konotaciju.

Ono shto je vazno je da se opet osecam delom tima i da cu tu moci da pokazem najboljeg Sebe ako za to budu postojali uslovi i volja.

Jak sam, stoji, uspravljam se, vishe prividno nego realno ali i to je pomak u odnosu na sve letargicne dane iza.

Vech je jasno da se daleko iza horizonta vidi sunce sjajno i nasmijano, jasno je da ce se stvari deshavati utvrdjenim putanjama i da se tu nema cemu brinuti. Brinem jedino kako da sve dobro shto mi dolazi vratim dvostruko dobrim i da u svemu nadjem obostranu srechu u izvodjenju bilo kakvih zahteva.

Neka nam je Gospodar Svitanja u pomochi i neka nam obaskava ispravan put u svemu shto je pred nama.

-=-

Like a Tattoo

E bash, bash kao tattoo koji nosish, kao biljeg, kao "obelezen" shto kazu stari e tako se moj zivot i promijenio na tumbe, opet shto stari kazu.

Za jako kratko vreme puno se odnosa sa ove ili one strane prostim recima, jednostavnim, izmijenjalo tako da je skoro pa nemoguce vjerovati da je to izvodljivo. Neke su stvari smesta pogubile znacaj a neke su, opet, dobile na njemu. Umijem li ja to ?

I odjednom, kao duhovi proshlosti, pojavljujesh se i otvarash mi sve vrata za koja nisam ni znao da kao takva postoje. Bez rijechi, nasmijano, provodish me polako kroz jedna po jedna i kako vrijeme prolazi shvatam da sam puno vremena bacio, pogubio... i sad, eto opet znam svoj put.

Bicu jak. Bicu opet vrlo jak. Kao do skora.

-=-

Kao Leptiri, Kao Zagrejavanje, Kao Ja

Kisha... Svo vreme ovog popodneva. Evo i noch a kisha je. Kao da nebo zna za moje prechutane radosti. Kao da zna. Zna. Hodao sam a da i ne primetim gde sam. Odavno to i nisam. Uradio.

Ova mi se noch tako posebnom cini. Bar meni, iznutra. Ako sam tako komplikovano, na toliko nivoa i podnivoa trazio, bice da sam trazzeno i nasao. Trazzi trazi pa cesh nachi? Stoji da je tako. U cemu je lepota? U tome shto je gomilu svega nepotrebno govoriti. Gotovo sve je neizgovoreno shvacheno. Ipak, volim chuti, chitati, slusati. To je kao kad u muzeju naidjesh na predmet ciju svrhu neznas a ne zelish da procitash. Nastavish dalje pa se onda vratish na nize spratove i Odjednom ukapirash shta si upravo pre gledao. Trcish stepenicama ka Gore. Jurish. Pronadjesh i zastanesh. Pocinje li onda divljenje?

Nekako sam sasvim slucajno i poceo da volim nochi i da u njima nalazim svoj mir i svoj svet. Nekako mi je noch doshla uvek kao smiraj svega i mir pre nemir, kao vreme koje je samo moje a koje mi kao takvo uistinu treba.

I onda kad noch uranja u dan, kad je evidentno da sve u miru mora da zaspi, mora na pocinak, iako je naopako vreme, sklopim ruke, stavim ih na lice, udahnem, izdahnem, pomislim koliko me u svemu ima i koliko mi je On dozvolio da budem veliki i shirok, pomislim gde si ti i shta sanjash. Pomislim.

Do nedavno sam dane menjao za nochi, ponekad obratno, trazio sam jake vetrove da me ponesu, uznesu, odnesu, jurio niz litice planina i brda koja su probala da mi prkose, trazio po dnu okeana stare znakove prolaska velikih vojskovodja, s kraja na kraj sveta spajao mir i nemir, i eto, eto me tu, sav umoran i svestan da svet ne mogu promeniti. Mogu zato sve shto je ova glava zapamtila, shta su ove ochi videle pretochiti u Rech. Teshku ili laku, za tebe ili za mene, za nekog ko je nash.

I tako, spominjuchi Argentinu, setih se deceka koji je uporno shvrljao po zidu jedne bogatashke kuce u Cordobi, a meni ko stalo da to ne radi. Klinac je sav pocepan i jadan pokusavao da ispishe neshto i posle svake povucene crte pogledao bi u mene da mu u znak odobravanja klimnem glavom. Bio je to najvreliji dan koji pamtim. Bio sam sasvim sam. Daleko od svega shtose zove dom. Opet, sretan shto su sa svih strana oko mene nepoznati horizonti koje treba prehodati. Tada. Mah... nebitno. Pricacu ti sve nekad, uzivo ako to uopste bude imalo znacaj.

-=-

Sometimes I Dream

Istina  je da me muzika ne prati svuda gde se krecem i da sam naucio da ignorishem zvuke koje ne zelim da ccujem ALI ovo je najverovatnije najkompletnija, najlepsa pesma koju sam cuo u poslednjih 7-8 godina a da me ne ostavi ravnodushnim. Hvala!

Major Plan

Znash li kako to izgleda kad 15 godina spremash neki plan, kad svaki dan oduzmesh ili dodash neki delich i, na posletku, imash Plan pred sobom. Jedino shto trebash su igraci. Kad imash igrace - igra moze da pocne!

Plan koji je 15 godina usavrsavan beskompromisno, svakodnevno, svakonocno, svakojutro, :) svae minute koja je bila slobodna i u skladu sa osecanjima koja imaju i dalje podrsku OneTrackMind mashine, eto, taj plan je kao dijamantska burgija kojoj nema zapreke, zida, zastoja...

Kad odbrojavanje pocne i kad se poslednje kapi znoja bezznacajno otkinu sa lica i rasprsnu na hiljade komada o asfalt, tebi ce izgledati da se svet srushio i da iza te tacke ne postoji nishta Ali sve tako i treba da izgleda, meni ne, ne iznutra. Ja sam plan.

Savrsen plan je plan koji nema nedostataka i kazu da takvo shto ne postoji. Lazzu. Gledam u njega u ogledalu. Plan koji hoda, hovori i non-stop menja kljuceve i lozinke, pretvara se iz potrebnog u izopsteno. Moj plan.

Deo si njega odavno. Prepoznajesh li se ? Uostalom, sanjacesh detalje :) pa cemo znati.

Promjene...

Mijenjao sam se godinama. Desetljeche i vishe. Svaki dan, svaku cijelu noch, da postanem bolji i korisniji covjek. Promijenio sam se i ovakav sam kakav sam sada spreman da kao ovakav i napustim ovo Zemlje, ovo zeleno-plave lopte zanavijek. Nikome se ne opravdavam. Nikome ne zelim rechi izvini. Sve shto sam uradio tada je mozda i imalo smisao i ja stojim iza svega kao iza svoje greshke ili svoje nakane.

Ne zelim se ni u razgovoru ponashati tako kao da sam ja "onamo" u onom vremenu a neko drugi u ovom sad. Ne, ne zelim. To nije ispravno. Nije fer i nije primereno covjeku.

Ipak, dozivljavam pokusaje da se moje stare navade stave u kontekst "danas" ili "sad" te da se tako prema meni i proba ponashati. Zaista tuzno je to. Ja razumem njih, razumiju li oni mene ? Ili, ili ce nastaviti da me posmatraju kroz prizmu koja im odgovara sticajem postavljenih okolnosti? Ne dozvoljavam!

Ja znam ko sam i vrlo dobro znam shta sam. Znam shta sam i ko sam bio a, eto shta sam i ko sam sad. Sad za sad. Ne moze sad za nekad. Nedam i nek se sve skrshi. O ljudi!

-=-