Uroci, Baba-Roge, Koshmari i Buke!

Vishe nije ni vazzno. Onda je bilo vazno, kad je sve bilo potrebno, sad je strava nebitno. Ostala si samo ti da pozelim da zovesh jutrima i da ti cujem glas, ostalo je nebitno a i ne postoji... Subota je iza Podneva, u Internet Caffeu sam iako mi je to mrsko, skroz, ali neshto se ipak mora. Moram ovo da kazem. Sve. Da ne puknem. Telefonom ne mogu. Nije isto.
U utorak 25tog sam trebao biti tamo, ocigledno je da necu biti ni tamo niti nigde gde mi je vazno, mogu samo da pricam o tome, planovi su skrsheni i fakat je da ne mogu doziveti ovozemaljsku srechu kad ja to zelim, ili ti, nebitno sad. Ovo na shta se sve svodi lomi me ko onaj uredjaj za krcanje oraha. Ono... neznam ime... Danas je Hani rodjendan. Prvi dan zime. i tehnicki bitan dan za covecenstvo, mislim na datum, ako o tome uopste znash neshto 22.12.2012 ... ostalo je josh malo, ne tako daleko, ja sam i sad spreman, kao da je sutra.
Misliti o svemu o cemu si pricala sa ovog aspekta zvuci skoro pa paranoicno i nema svrhe davati posebne komentar, znash shta mi je sve i koliko znacilo i o tome mozemo razgalabatati danima bez zakljucka. Dani ce proci, ti necesh biti tu, a ocigledno je da si bila jedina moguca karika koja uvezuje onaj lanac spasavanja.
Cuvaj sebe, brini o ljudima oko sebe. Ostalo sve znash. Pozovi se na plasticni broj i uradi neshto do utorka. Mislicu da je tako ucinjeno, tek da ne popucam iznutra rusheci sve planirano. @