Mir brate Mir

(Ovako u cafeu tipkati blog koji posle hipnes na komp uopste i nije lose. Brzo je. Misao ti ne pobegne.)
Ovo par dana u nazad i nisu bili toliko ruzni i sputani kao sto sam ocekivao da ce biti. Ne uopste. Stan' da srknem. Mh nh ehh... Dobra kafa!
Nije se javio ko se trebao javiti i neznam posle poslednje recenice za koju tvrdim da je istina ni kako da preguram taj neodredjeni period ali definitivno zelim i hocu. Nalazim da je tako.
Mir jeste u meni, napokon. Zdravlje slusa pod kontrolom, apsolutnom. Jede mi ionako nepostojece risurse ali ne brigam sve dok stojim na nogama, cena tehnike i ostalih gluposti se ne moze porediti sa zadovoljstvom zivljenja i stvaranja, valjda.
Javljaju se ovih dana povratnici u tatino gnezdo, gresni, oni koji su shvatili. Zatvorena vrata. Zalim slucaj. Nedavno ste bili pitani a slucajno ste bash tad bili nedostupni danima. U rupama, sakriveni. Neka, rekoh, problema nema.
Sve sto mi donosi konkretne radosti bez predumisljaja je sve sto sam sam rodio. Ovde, tamo negde i tamo daleko negde. Neka zive u miru. Volim ih bezuslovno.
Zaboravih. Danas u skoro 39toj, jasne se slike otvaraju, velika vrata vise i nisu daleko kao nekad. Sve je dostupno i na dohvat ruke. Pruzi ruke Enade, nema milion takvih prilika. Uradi to. Nemoj mnogo da mislis. Uradi to. Zbog sebe. Zbog njih. Uradi. Zavrsi. Okoncaj agoniju cekanja jednom za svagda.
-=-