Ne, nista novoga osim sto sam opet poceo pisati, ovaj put, nadam se i zavrsiti zapoceto. Sad i imam vremena da se sav posvetim slovu u miru.
Neznam gde si ti ali se svakako nadam da si dobro i ponajvaznije zdravo. Znacilo bi mi da si dobro. I zdravo.
Ovde se dani vuku kao sasusheni listovi hladnim asfaltom nestajuci nedge. Ni drvece nema spokoja, ni vetrovi moji. Kao da su svi iznenadjeni, ulovljeni u cudu...
Nisam se ni ja tako razlicito osecao, do skoro. Opet sam sebe ulovio u mastanju, a opet sam sam sebe naterao da verujem da je sve shto prozivljavam jedino dobro. Bravo za mene.
