U velikoj svesabranoj zbrci, ponudjenoj od svega shto nas okruzuje, eto, trazimo, trazimo svetlo, izlaze i mogucnosti. Novih Nema. Stare su pretumbane i nema im alternativa. Sve to stoji loshe.
Videcemo vrlo brzo kuda ide ovaj brod, ne moze da traje predugo, brzo ce sve to. Meni je sptembar finalni reper i ne interesuju me ostale okolnosti.
Ovde zaista vishe nema nicega i nishta shto me moze zadovoljavati ni duhovno ni prisustvom.
Nachi neko drugo mesto koje vidi i zna ko smo i shta smo.
Vidimo se, tada, na nekim drugim plochnicima. Na nekim sirokim trgovima. Na terasama gde ljudi povrh cele svoje muke piju espresso mirno tih dvadesetak minuta.
Vidimo se.
-=-
