Utorak-Sreda ?

Nisam vishe siguran u sve? O da, vrlo sam Siguran. Da li osecam nemir u danima ispred sebe? O ne ne Osecam. Vidim li nekoliko sedmica unapred? O da, Opet to mogu i prija mi :)

Od svih neverovtno silnih odlaganja, eto, ovih dana, naucih da biram cemu se valja radovati i zaista cekati a shta je sve od toga prosto djubre i jufa. I taj osecaj prija. Neosporno. Oslobadja brate jer nema stega vremena. Pa nije li ?

Kontakt #1 (inostranstvo) kaze: "Ma daj bre shta cekash vishe dolazi smesta ovamo, dani prolazae a dani su kesh! Ti, svega mi ko da kofere para imash! Dolazi!"

Kontakt #2 (inostranstvo) kaze: "E? Da te pitam? Jesil u poslu s nama ili nisi? Ako jesi pakuj kofere i leti ovamo, prolece je batice aman!"

Kontakt #3 (inostranstvo) kaze: "Hej brate! Daj bre pakuj se trebash nam i nemoj da i ovaj put nadjesh razlog da nas otpuhash ko da si pun jebote ko jebeni brod...."

A ja? Eto cekam. Cekam da cujem ko je Predsednik. Cekam da osetim shta ce se svuda okolo deshavati. Cekam da svojim ocima vidim da sve shto ostavljam ostaje u miru i bez problema koje bi ostavio za sobom. Eto cekam. Ne dugo ali cekam.

-=-

Koliko josh ostaje?

Svim snagama unaprijed, guram, bolje rechi vuchem, ko sve Sizifov posao, teram da sve ne stoji na mrtvoj tacki.

Snage imam, volje imam, znam kuda i kako.

U ovoj beskrajnoj igri dana i nochi nalazim se uvek tu negde izmedju da oboje vidim i da oboje spoznam u potpunosti, da ne donosim zakljucke, to nije moje, da uzmem sve shto mi prija i zakljucam u ovu glavu za neke nashe dane shto brzo dolaze. Jer, na posletku, znamo li mi ko smo i kome idemo? O da, neki od nas sjajno precizno to znaju.

Znam da ka meni ide lavina novih spoznaja i da cu biti u prilici da u jednom momentu sve to razlucim u svojim mislima i da odaberem najbolje za sebe, ono najbolje u najgorem. Cekam taj tren. I pripravan sam. Smiren.

Neki "superstar" prica sa TV-a, padezi, podprdice... o Boze moj, supertar... majko moja mila... pobude u meni ona primalna osecanja gde je vaznije da nekoga nema zarad svega shto sledi... ccc...

-=-

Smiraj

Sklopljenih ociju, zatvorene dushe
Cekam taj momenat susreta nenadano
Kao buntovnik koji nema strpljenja
Bilo koga zvati, zna da je stradao

Ocarani istinama zavuceni u klupko
Divim se sjaju svega sto pozivesmo
Bezbroj nezborjanih koraka u dalj
Sputavaju mi ochi dana koje otesmo

A Sve sudbini da das ne bi bilo te
Da tu, kraj mene sate zbiras i san
Otkljucavash i sva zatvorena vrata
Da mi dodje, jednom, taj divan Dan

 

I nije se puno toga promenilo od juce, od prekjuce, i nije se nishta pomerilo ni korak unapred il dva, sve je ostalo merljivo isto i nema ni pomaka. Ni razlika.

Cuvaj Sebe.

-=-

Hmm, lay low, nobody move until I say so!

Kad stanesh na noge i uspravish se, prvo shto mozesh ocekivati je da svi probaju da te vrate tamo gde si i bio - dole, na zemlji. Nishta neobicno. Bash ocekivano. Fuj!

Mirni, i prema meni blagonakloni dani, sazdani od novih suncevih zraka i vetra kojeg tako volim i valjano je potroshiti takve dane na beskonacne shetnje toplom zemljom. Svakako. Eh, dakako.

Nisam ni uspeo da nadjem vremena da se obradujem novog stanju duha i tijela. Svesti. Nekako odmah, po navici, staroj, gadnoj, uskocih u dnevnu rutinu i opet dozvolih da me dan nosi i vodi kako i kada zeli. Prestajem smesta. Obecavam.

Nedelja je i eto - radujem se. Radujem se danu, radujem se svetlosti sht opet pokusava da uleti u sobu kroz roletne, stare i zelene, sve s rupicama. Navalilo svetlo onako junacki iako zna da sam ljubitelj tame, polutame, mraka i predvecerja. Bice da je svjetlost ovaj put u pravu. Dakle - poslushajmo!

-=-