Nisu vishe stvari toliko nejsane. Sve postaje jasnije i jasnije. I ono shto je bilo pod "mozda" i pod "videcemo" sad je apsolutno jasno. Bash tuzno. I shteta. Pitam se da li sam mogao i da ocekujem drugacije. A zamisli juce sam spavao 4x po par sati, i celi dan i mislim o tome, bash uvrnuto. Nisam bio ni umoran ni na lekovima, bash clean i odmoran. Neznam razloge. Pasce mi na pamet vech. Valjda.
Jedamput, ne tako davno, stari covek (nekoliko ih je u mojem zivotu) rece da je opasno vracati se u proslost i kako proslost umije da te povuce i tamo zarobi, vazda ostavi. Slazem se. Tek sad. Opet, i gledanje u daleku buducnost te "dize" sa horizontale realne danashnjice i odvaja od mogucih nacela, mogucih stremljenja ili zelja... i jedno i drugo je zamrshen put, nalik spirali koja se opet negde u nevidiku spaja u isto... jednom se i to nauci i valja to poshtovati.
Verovatno i ti pamtish dane, kad sam stotine pitanja sazzimao u jedno i dobijao odgovor u toku istog dana. Vidish, danas to vishe ne umijem. Ili ne zelim da umijem, jer sve je vishe stvari koje ne zelim da umijem i da znam. Tako je jednostavnje ziveti, voziti dalje, terati unaprijed. Lakse je prochi noch, prespavati, drugima uciniti lakshim dan, i noch.
A istina je da sam zapostavio sve shto sam trebao cuvati, sve one kojima sam trebao podariti vishe paznje i ljubavi, vishe minuta, sati, dana. No, dok sam zziv to se moze popraviti, i vech vidim, kako ni njima samima nije jasno "zashto" to radim. Nenaviknuti na paznju koja im pripada, na ljubav koja je njihova, na vreme koje sam pregazio nishtavnim i praznim bacanjem. Popravicemo.
Vazno je da znam i da znash da zelim da menjam stvari. Evo, vech to i radim. I, osecam se mnogo bolje.
