Posle par sedmica…

Dani se vuku i svakome bi bilo jadno dosadno u toj slici... nekada sam zelio da dan traje 100 sati eto toliko se toga htelo i moglo... sada, po mojoj staroj zelji dan prodje ucas a noc traje satima beskonacno, i meni ne smeta i u svakom trenu uzivam... zapravo samo u tome i uzivam. Kad dodje dan bar 100 puta od svakog kog sretnem cujem "Kako si? i nemam odgovor jer bi pre toga morao opisivati celu godinu koja je evo josh par dana do sedmog, do 40tog rodjendana, na kraju.

Vid, koji me napusta ne dozvoljava da jednostavne stvari obavlja, svom rutinom vec i ovo malo pisanja je pravo mucenje. I koliko god da je grozno, neke se druge misli i culne pojave desavaju i ne oslanjam se samo na oci. Doddushe to nikada i nisam radio ali ovo je stanje stanje svesnog...

Nositi shtap za hodanje nikada mi nije bilo modni detalj niti sam imao ideju da ce me i to u zivotu sacekati ali eto vec jeste. Ovde ga nemam gde kupiti i da ga imam s cim kupiti. Sacekacu. Kao i sve drugo.

Telefon vishe ne zvoni. I eto sa 1460 kontakata koliko je bilo stornirano u memoriji telefona sve se vratilo na 1996. kad sam i nabavio prvi sa svih 26 imena i brojeva. Istinska slika. Na pocetku meni licno tuzna sad vech vrlo realna.

Vikend ce i cutacu svaki sat razmishljajuci shta za ponedeljak i kako da se opsta slika bar na dan promeni. Ti, probaj da budesh dobro. Prosetajte. Smejte se mnogo. Samo se to naposletku zapamti. Au revoir!

Ne mogu dalje pisati ovde jer sam uslovljen i vremenom i zzurbom, pishi na mail, odgovoricu cim budem bio u stanju. Cuvajte se.

………………………………………………………………………. Tice se svih:

Dodajuci na sve ovo dole evo i broja kartice:

 5115 2600 1800 1637

 

S mojim Imenom i Prezimenom

Info za Vas 7 koji ste pitali “Kako?”

Za sve novcane, bilo devizne ili dinarske uplate molimo koristite ovaj broj racuna:

• 325-9300700458950-96 kod OTP Banke Novi Pazar sa naznakom: Enad Turkovic

Za Western Union i ostale transfere molim koristiti:

• Enad Turkovic - Avnoj-a B/17 ili Postanski fah 137
  36300 Novi Pazar, Serbia

Broj telefona za ostale informacije: 00 (0)64 513 0713

Ako se vech spominju rokovi ma rokovi su odavno probijeni samo je vazno da ko god uplacuje upishe svoje ime radi pracenja uplata!

Bez Putokaza…

Ne mogu imati mir koji sam dole spomenuo. Skoro pa je nemoguce. Istina, probao sam nekoliko puta ali to u ovom okruzenju ne funkcionise. Voleo bi da opet imam stari atelje, ili neki drugi, ali svakako mesto za koje mogu tvrditi da pripada samo meni. Potrudicu se da tako bude, ubrzo.

Terapije i pretrage se nastavljaju, cini mi se u nedogled. 14 meseci nerada polako pokazuje svoje zube a ja polako posustajem. Veruj, chupam one rezervne atome snage... ne hranim se dobro, nemam vise od polovine lekova jer se kupuju i pravo da ti kazem neznam sta mi je dalje ciniti jer je ovo ivica izdrzljivosti u mnogo cemu.

Probao sam da sve shto ne funkcionise jednostavno bacim sebi iza ledja ali sam tako sebi napunio punu vrecu koju teglim i preko svega sto mogu.

Dace Bog pa ce i ovo proci i znam da cu se toga gorko secati. Samo nek' prodje. Nek' jedamput ode od mene, ovaj nemir i ovaj pritisak i preko svega.

Konacno...

Povlacim se u mir svoje radne sobe na par nedelja a ako i budem izlazio bice to petominutne obaveze koje za mene niko ne moze odraditi. Pisacu, slikacu, citachu, odmarati ovo istrosheno telo i necu imati ni jednu jedinu brigu na pameti. Razumecesh. Mail je online 24/7 :)

Zaboravih da spomenem misao

A nemam mnogo da kazem. Ostavljen sam da Sam resavam svoj problem. Drugi, pitani i oni koji su pobegli svakako nista uraditi nemogu / nece. A to mi je bilo jasno jos kada je sve pocelo i uopste me ne cudi. Cudi me momenat da kada sam ja njima bio potreban jasno znaju da sam bio prisutan 24/7 za sve njih a ponekad i simultano!

Ma, nicemu se ne cudi, ja sam to prestao da radim poodavno. Svet se menja a ljudi s vetrom. Ako si potreban - tu si, ako ne nisi ni u spominjanju.

Eto, 7. juna imacu punih 40 godina. Kazu, da se sve sto se napravi napravi izmedju 40 i 50. Da se od 50 do 60 u tome uziva a da posle toga neki drugi uzivaju u svemu tome. Nije li to divno?

Meni treba samo malo vetra u ledja, sasvim malo , trivijalno malo po svim pravilima. Eto, ni to malo nemam. A cekam. Toliko toga. Da se naposletku pokrene i nikad ne zaustavi eto toliko volje nosim u ovom srcu. Toliko ljubavi i snage.

Sigurno bi bilo jadno ruzno, totalno nekompletno, da se na ovome zavrsi i prestane da postoji.

U svakom realnom slucaju mail znas. Cell broj znas. I ma sta da je novo, makar i misao - javljaj! Obradovaces me.

Preko vikenda necu vishe pisati na Blogu. Tipkam u Ponedeljak.

Onako, da znash

Na kraju. Coveku nikada ne bude zao stvari koje je uradio. Bude ti zao stvari koje nisu uradjene a mogle su biti. Gomila je tu filtera. Hiljade zapreka. Zidova. Zelim i hocu i mogu! Jednostavno pobrise sve te gluposti i otvori put zeljama i srcu da vidi i dozivi.

Ja sam odavno prestao da odlucujem mozgom. Prekomplikovano je zaista. Srcem, ma sve je tako kristalno cisto i jasno. Uvek srcem. Ako tako i pogresis bar srce ne pati. Mozak se tu uvek nekako snadje i sam sebe prevari. Srce Ne! Srce moje.

A, na kraju krajeva, kad ostanes sam u svojim idejama iste te ideje samo mogu plutati... ko sto jednom lik rece "Nije greh pisati, greh je to objaviti" :-)

Ja sam ti, eto, ostao zaglavljen negde izmedju poglavlja svojih romana, pesama, fotografija, slika... ostao sam tu i ne zelim da mrdam dalje. Tu, tu me svaka moja rec, senka, boja, sjajno razume i ne pogovara. Tu, tu je sve kao u savrsenom svetu, ako takav postoji.

Na posletku, svoj zivot nisam ziveo za neke druge ljude vec za sebe u punom znacenju te reci. Tako ostaje do kraja.

The Crow

Kao gavran sam. Sam. Sam i crn. I kud god da letim niko mi se ne raduje osim Tebe. Noc mi je milija. Noc kao i ja. Crna. Sebi dovoljna. Sakrije me noc, nebo mi otvori. I zemlju. I vidim sve te zbunjene dushe kako neznaju kuda da idu i gde odlaze ako onamo krenu. Gavran sam. Sam. I nece proci toliko vremena i ja cu moci da Vas gledam s one druge strane, da pokusavam da kazem da sam tu ali me niko nece cuti, razumeti, jezik vrane ne razumije svako a i da zeli samo bi nagadjao. Kao gavran sam ti sam. Sam.

Dan Grada Nasheg Milog!

O ljudi! U redu je da ne rade radnje sa fancy prodajama, uredu je da ne radi pola trafika i samuosluga, marketa, u redu je da ne radi i josh pola od svega ali Ljudi BOLNICA ne radi i uzeti lekove na recept koji se inace ne uzimaju u privatnim apotekama ili ih jednostavno nemaju, e to VISHE NE MOZE!

Danas i juce i prekjuce i nakjuce i dan pre sam, posle 35 godina, vozio bicikl. Ha hah! Prvo pomalo klimavo a onda se jednom nauceno skoro odmah vrati... Odvozio sam se u sve zabacene delove grada koje godinama nisam video. A onda, malo dalje... pa josh dalje... mesta koja sam zaboravio opet sam video.
I kako dani prolaze svaka voznja me vise razocara. Video sam za 4 dana sve. Ovaj je grad ruina koja se neda popraviti. Moj duh odavno nije ovde. Ni misli. Ni zelje. Ja sam davno otisao odavde... Onima koji duhom ostaju zelim sve najbolje!
Jer, znash, kad vise secanja ne vezesh za mesta i ljude jasno je da ti tu mesto nije. Neka druga mesta cekaju da budu pronadjena, voljena…

Smiraj

Sklopljenih ociju, zatvorene dushe
Cekam taj momenat susreta nenadano
Kao buntovnik koji nema strpljenja
Bilo koga zvati, zna da je stradao

Ocarani istinama zavuceni u klupko
Divim se sjaju svega sto pozivesmo
Bezbroj neizborjanih koraka u dalj
Sputavaju mi ochi dana koje otesmo

A Sve sudbini da das ne bi bilo te
Da tu, kraj mene sate zbiras i san
Otkljucavash i sva zatvorena vrata
Da mi dodje, jednom, taj divni Dan

I nije se puno toga promenilo od juce, od prekjuce, i nije se nishta pomerilo ni korak unapred il dva, sve je ostalo merljivo isto i nema ni pomaka. Ni razlika.

Cuvaj Sebe.

-=-