Nekad sam uobicavao danima zaliti za izgubljenim stvarima, prijateljima, ljubavima... i, valjda te zivot nauci da je sve to bespotrebno kao takvo. Osecati bol Da, zaliti Ne. Zaliti zzalom nekog ko je ziv nije li greh? Zeleti medjutim da taj neko zivi zdrav i pravican zivot valjaniji je nacin da se secamo i volimo. Tako nije bilo ni samnom niti s mnogim tvojim ali sada jeste tako samnom i nek je sa svim tvojim shto dolazi ili je bio / la. Tako volish i dalje ali na sasvim drugi nacin, drugim intenzitetom i sa drugim namerama. Nije li tek to istinska ljubav? Onako cista. Nije li? I samo je cista i misaono neukaljana ljubav dovoljno zrela da traje na stotine nacina i u hiljadama dana. Samo takva. No, i tu ljubav sad poznash.
(...)
