Ovih sam dana, svo vreme, bilo shta da sam radio, sabirao i oduzimao svoje korake u ne tako dalekoj proshlosti, i lovim sebe kako vrlo cesto ponavljam dobro poznate Greske. Onako ukopirano ih ponavljam, budem Dobrica, i stalno ko po pravilu koje to mozda i postaje vidim nishta na kraju. Ludo sasvim.
I hodajuci, bash juce, negde popodne, nizom ove fotografije, slusajuci vodu i vetar, probah da se precizno setim kad sam poslednji put uradio neshto bez razloga? Ne setih se. I u povratku hodajuci, nekih sat kasnije, nisam imao taj odgovor.
Svi kontakti koje sam namerno pogubio, sve moguce varijacije na temu i na nazivi prijateljstva, potrebna prijateljstva, realne prijateljske odnose, ma, sve sam to zguzzvao i bacio da tece niz vodu. Pokazalo se, nazalost, neopravdanim moje silno ulaganje u Prijateljstvo. Zalim, ali, u ovoj zemlji, medju ovim ljudima - nema prijateljstva. Postoji korist i "planirano" prijateljstvo. A shta je to? To je kad naprasno dobijesh prijatelja, nebitno kojom kombinacijom, i sad je samo pitanje vremena koliko je On spreman da zrtvuje vremena pre nego mu "neshto zatreba". Neko je Igrach! Prodju i godine. Neko je sitan playa. Kaze to za da, dva, tri, ama za mesec!
I ovim nasumicnim koracima, u mojim cipelama za hodanje, izbrojah mnogo godina, nasumicno predjanih. Nisam sreo Srechu. Ne u ovom zivotu.
-=-
