(deo jednog maila prijatelju)
toliko svadja
toliko nemira i stresova da je to nepojmljivo
nekoliko puta sam bukvalno kretao u hotel negde
da se zakljucam i progutam kljuc
ili da me zatvore spolja i otvore za mesec dana
da je to nevidjeno
sve shto je trebalo da sredim sve moguce i nemoguce stvari bio je MIR
totalna vakum tishina
i nishta vishe
da pustim mozak da radi u miru
da sve poslaze i reshi
da moze da se tera dalje
medjutim - Ne
deshavalo se da mi u susret dolazi josh vishe sranja
josh vishe gluposti i neodredjenih situacija
samo gazi Enad moze josh
negde pocetkom leta
zapravo aprila
bash mi se zgadilo junacki
i tuda negde
sam imao prvi ono restart, ko komp kad se zaglavi pa ga restart
onda opet u junu
bem mu patka
covek je ko biljka
samo malo vode treba da se zalije
i da je ka suncu okrenut
al i to kad sam sebi oduzmesh
e onda organmizam ne pita
sam se shteluje kako mu valja
jebesh ga
volio bi da sve ovo do kraja septembra prodje mirno
da mogu da odem posle 15 godina NEODMORA
na 7 dana cutanja
pravog, realnog, i hocu
Boze zdravlje hocu - zapravo moram...
(nisam otishao na odmor)
