Enad Game...

Sedeo sam tamo gde Mesec nije. Skoro dva sata. Mnogo prolaznika. Mnogo slucajnih pozdrava i namenskog pokazivanja odora i drustva. Odvratan izbor zvuka za takav prostor. Iako se nisam osecao pristojno istrpeo sam to vreme. Nadglasavanje medju stolovima. Nesklad svetla i zbrka telesnih mirisa i jeftinih parfema.
Ono ostatka veceri cu spremiti kako zelim. Sutra je dan koji, neznam zashto, volim. Nekako proleti. Nekako ni ne pocne a vec je kraj.
Moj golub pismonosa kasni jako dugo. Bice da su ga iznad stranih zemalja pogodile strele ljubomornih. Mozda, mozda su ga mladi ljudi gadjali iz zabave... a nosio je tako vazne reci. Meni vazne.
Odoh da slikam. Cuvaj sebe i sve oko sebe.