Kad stanesh na noge i uspravish se, prvo shto mozesh ocekivati je da svi probaju da te vrate tamo gde si i bio - dole, na zemlji. Nishta neobicno. Bash ocekivano. Fuj!
Mirni, i prema meni blagonakloni dani, sazdani od novih suncevih zraka i vetra kojeg tako volim i valjano je potroshiti takve dane na beskonacne shetnje toplom zemljom. Svakako. Eh, dakako.
Nisam ni uspeo da nadjem vremena da se obradujem novog stanju duha i tijela. Svesti. Nekako odmah, po navici, staroj, gadnoj, uskocih u dnevnu rutinu i opet dozvolih da me dan nosi i vodi kako i kada zeli. Prestajem smesta. Obecavam.
Nedelja je i eto - radujem se. Radujem se danu, radujem se svetlosti sht opet pokusava da uleti u sobu kroz roletne, stare i zelene, sve s rupicama. Navalilo svetlo onako junacki iako zna da sam ljubitelj tame, polutame, mraka i predvecerja. Bice da je svjetlost ovaj put u pravu. Dakle - poslushajmo!
-=-
