Nishta se nije desavalo. Menjaju se godishnja doba i dani - ljudi se ne menjaju, to stoji. Nishta od silnih obecanja (ludost je bila i verovati u ista), koja su se isprosipala pred mene ovih nedelja. Zaista porazno jasna istina. Ali, ako je!
Kao ovim skrhanim, starim, stepenicama, eto tu gore, penjem se svakako ka svojim mislima i sve svoje zamisli realizujem Njegovom voljom. Nece to prestati, moze se samo usporiti. Moze i na trenutak stati, ali se svakako nastavlja i ja ne zelim da Stanem. Da prestanem. Da nestanem. Odbijam!
Subota je, istina, i dan koji odvajam kao Dan, sutra je NeDelja i pred Ponedeljak je. Pricacemo. Satima ili par minuta. Vazno je samo da znam da si dobro jer skoro da i ne postoje stvari ili dogadjaji, nivoi, koji su tu, meni raspolozivi.
Sam Dobro? Ne. Nisam dobro. Tako stoje stvari.
-=-
