Prodje kompletno leto, a evo i jesen, a da ne napravih kontakt ili cuh od poznanika ni jednu lijepu rijech o stvarima iz njihovih ili zivota uopste. Kaze jedan, nedavno, "steglo ga brate to shto more, nafaka curi ono ko Grlica kad poledi po Bukreshu..."
Smijo sam se danima tome. A tuzno je. Nejse.
Zavrshio sam sliku. Ne, ne falim se :) jesam stvarno, eno je u hodniku, sushi se. Moji navikli da ulje smrdi pa sad i kad radim s suvim pastelom a ono njima "smrdi" a nema ni s od smrada, al ok je, nek im smrdi, kad tao kazu.
Kad pomenuh smrad, sad mi zao shto sam onomad spalio sve stare negative i skice za radove. Blesavo bash, tako te trenutak ponese pa kukash godinama. E jes' trenutak.
Bash nedavno, u bashti "Sunca", nekako slucajno, pokupi se to malo ljudi shto je ostalo znano i zametne se tu pricha o danashnjim vremenima. Lep dan, malo kasnije popodne. Kaze jedan od njih kako vishe nishta nije isto ko pre i da su nekad vremena bila bolja za zivljenje. Drugi mu, ocekivano, samo u injat, rece da je i on tad bio mladji pa mu je sve i izgledalo bezbriznije i bolje pa i sam zivot. Dodjoshe i kafe i pljeskavica od 8 chevapa za jednog od njih koji nije imao vremena ni da pita ostale shta hoce ili mogu ili zele. Navali on na pljeskavicu i pojede je, tuge o tuge, i prije nego nas trojica pocepasmo kesice secera za espresso i isti prosusmo u kafu. Cutalo se zatim. Povremeno bi poneko izvuk'o "jah" tek da se zna da je prisutan i tu u mislima. Bilo kako bilo, ostasmo do sumraka i onda svako svojim izmishljenim razlogom i "poslom" na svoju stranu. Ja ostadoh. Volim da ostanem josh malo, da sve ispremotavam i popijem jednu u miru, onako bez da mi neko trazi odgovor bash dok gutljaj klizi niz grlo. Sve za hajr, shto bi rekla prijateljica. Shta li je uopste s njom? Nisam je video mesecima...
