Dan i ova noch, kao da ucinishe da se vishe ne secam ni minuta od juce, od prekjuce. Takav je niz. Takav je red. I pravilo valjda, da teze potiskuje lakse. Uvijek je tako i bilo samo nisam potrebe da to primecujem. Sad mi je to pred ocima. I ne odlazi dok ga ne konstatujem. Bash bezobrazno. A ti izgleda polako postajesh neko ko ce obeleziti svo ovo vreme ispred mene i sve ofarbati u svetle boje. Mozda naoko prebrzo ali je tako. To dobro funkcionishe. I to znam zashto je i neka je i merak mi je. I tebi je merak. Merak nam je. Ostalo je zasad sve onako sivo-crno i lici da odlazi polako. I tome se podjednako radujem. Za druge stvari vishe i nemoram da brinem jer razloge za brigu ne zelim sabirati nikad vishe.
