Eto, nisam ni znao da ima, ima puno ljudi koji sve ovo citaju i istome se opet navracaju. Bash da se obraduje covek!
E pa nisam bash podugo nishta pisao, nisam ni bio tu, nisam ni zeleo, nisam imao kad... deshava se, nije moja volja. Eto, hajd recimo da sam sad tu, ovako il' onako i da cu svremena na vreme postovati one komadiche zivota za koje pomislim da su vredni deljenja s drugima.
Dvadeset i drugi maj je, cetvrtak popodne, u vreme koji neki zovu "iza rucka" :)
Eto cekam, cekam neke vesti, cekam neke stvari, cekam. I naucih tu veshtinu bash dobro, da beskrajno strpljenje naucim da vreme koje potrosim cekajuci ne smatram bacenim, naucih. Skoro pa na silu. Al' naucih.
Istina, zdravlje, da, ono zdravlje za koje kazu "samo zdravlja covece", e bash me je to zdravlje zezalo i cinilo da vreme kompletno posvecujem reshavanju problema zdravlja. Nishta mi drugo ni za tren nije bilo vazno. Nista nije imalo tu vrednost i snagu da mi misli okrene na drugu stranu. A, evo i dok pisem, eto opet mislim o zdravlju i shta ce i kako biti i kad se sve to okoncava i kako zavrsava uopste.
Bice kako biti mora, od svega se toga pobeci ne moze.
Putovao sam, ne spomenuh, dosta ovih sedmica, nekako se nameshtalo da sam onamo potreban ili tamo zeleo da idem. Putovao. Do skora sam bio u stanju da potpishem da je putovanje jedina stvar koja me relaksira i koja me cini konstantno otvorenim i pozitivno napetim :) aha! :) da uchim, cujem i vidim... do skora... sad vishe ne mislim tako.
Pisacu veceras ako mi to umor bude dozvoljavao.
-=-
