I, zaboravljam, zaboravljam polako, s vremenom, sve shto mi je nekad punilo misli, zaboravljam dane, imena, obaveze, zaboravljam, stalno... ili se to samo gospodin mozak cuva nekakvog prepunjavanja ako je to uopste moguce ali ja zaista ne pamtim ni tako bliske dogadjaje, mozda i tako vazne... i pitam se da li kao svjestan toga znam vishe ili sam samo u loshijoj situaciji, a zaboravljam i dalje...
I cesto, jako maglovito, pitam se da li sam ti rekao sve ili sam samo o tome mislio, da ti kazem, da spomenem, da li sam rekao na usta svaku misao koju sam nosio za tebe ili nisam i ako nisam shto nisam kad sam mogao, ako sam uopste mogao... jesam li?
Kontinuum vreena koji me opseda od kad za sebe znam kao i krivljenje vremenske ravni ovde se manifestuju krivim (curves) u secanju, u pamcenju, u svemu shto bi moralo biti "zabelezeno".
Ako si tu i ako ovo citash onda znash shta treba da uradish jer sam ti to svakako nekako vech preneo, pa, eto, vreme je da se to uradi jer ne vidim drugaciji nacin da se ovo nastavlja.
-=-
A u ovo shto slusas sam 100% siguran.
-=-
